ČESTITKA

Želim, da vam novo 2018. leto prinese obilo dobrega! Naj bo leto, ki prihaja, leto sonca, radosti in sreče, naj pride v miru in v miru naj se izteče.

  

*** 

Želim da vam nova 2018. godina donese svako dobro! Neka bude godina sunca, sreće i radosti. Neka donese mir i blagostanje i neka se u miru oprosti od nas.

REZIME

Novo leto v nas in mi v novem letu. Razmišljanja o času, ki se vsako leto ponavljajo. Ne razumemo veličastnosti časa niti njegove prave razsežnosti, delimo ga na leta, mesece, dneve in še manjše enote, kajti samo majhno lahko obvladujemo.

Kaj smo in koliko smo naredili v preteklem letu? Veliko, pravimo, uspelo nam je … spoznali smo ..., dali smo ..., dobili smo ... Obljubljamo, da bomo tudi v novem letu naredili ..., uresničili ..., dosegli … Zastavljamo si vedno nove cilje, ker v tem vidimo razlog za svoj obstoj v prihodnosti. Želimo ujeti čas in sebe umestiti v času, ki je že minil pa tudi v tem, ki prihaja.

Kaj bo od nas ostalo u času? Kaj pa čas, ki je ostal v nas? Ali smo izpolnili čas s seboj ali sebe s časom?

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«, December 2017.

***

Nova godina u nama i mi u novoj godini. Razmišljanja o vremenu koja se svake godine ponavljaju. Ne razumemo veličanstnenost vremena ni njegovu pravu dimenziju, delimo ga na godine, mesece, dane i još manje jedinice, jer razumemo samo ono što je malo.

Šta smo i koliko smo uradili u prošloj godini? Mnogo, kažemo, uspei smo da … naučili smo ..., dali smo ..., dobili smo ... Obećavamo da ćemo i u novoj godini uraditi ..., postići …, naučiti … Postavljamo sebi nove ciljeve, jer samo tako vidimo razlog za svoje postojanje u budućnosti. Želimo da umestimo sebe u vreme, koje je prošlo i u vreme koje tek dolazi.

Šta će ostati u vremenu od nas? A vreme koje je ostalo u nama? Da li smo ispunili vreme sobom ili sebe vremenom?

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«, Decembar 2017.

DA IMAM KONAC

DA IMAM SVILEN KONAC IZVEZLA BIH

SUNCE NA TVOJ JASTUK DA TI ČUVA SAN

I BELU RUŽU I ZLATNE GOLUBICE

DA TI ULEPŠAJU SVAKI NOVI DAN.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

KNJIGA

Vedno sem veliko brala. S prva, ker me je privlačil svet nenavdnih dogajanj in opisi čudovitih svetov, kasneje pa sem začela razmišljati in iskati neko posebno, izjemno knigo. To naj bi bila Knjiga nad knjigami, ki bi me razsvetlila in popeljala v najgloblje skrivnosti. Prebrala sem veliko zanimivih, čudovitih in modrih knjig, iz katerih sem se veliko naučila, vendar nisem našla ali pa nisem prepoznala knjge, ki sem jo ves čas iskala.

S časom sem spoznala, da samo jaz lahko napišem svojo Knjigo nad knjgami.

November 2017.

Iz moje zbirke: »Velike teme in jaz«

***

Uvek sam mnogo čitala. Na početku me je privlačio svet neobičnih događaja i opisi čudesnih svetova, kasnije sam počela da razmišljam i da tražim jednu posebnu, izuzetnu knjigu. Tražila sam Knjgu nad knjigama koja bi me prosvetlila i uvela u najdublje tajne. Pročitala sam bezbroj zanimljivih, predivnih i mudrih knjiga iz kojih sam mnogo naučila, ali nisam našla, ili nisam prepoznala tu Knjigu nad knjigama.

Vremenom sam spoznala da svoju Knjigu nad knjgama mogu samo ja da napišem.

Novembar 2017.

Iz moje zbirke: »Velike teme i ja«

IGRA

VETAR SE IGRA

HALJINOM MLADE ŽENE.

LJUBAVNA PESMA.

Iz moje zbirke „Srebrna vrba - 俳句- Haiku“

MAGIJA

Da je svet poln čudes sem spoznala že v otroštvu. Takrat sem želela čim prej odrasti, ker sem mislila, da bom tako lahko nekatera tudi doživela. Danes se svojega ortoštva spominjam z ljubeznijo in nostalgijo. Z leti sem spoznala, da je čudes vse manj, želje, da bi jih doživela pa je vse več.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme i jaz«

***

Da je svet pun čuda shvatila sam još u detinjstvu. Tada sam želela što pre da odrastem, jer mi se činilo da ću tako moći neka od njih i da doživim. Sada se svog detinjstva sećam s ljubavlju i nostalgijom. Sa godinama sam spoznala da je sve manje čuda, a sve više želje da ih doživim.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

PRAH

Muzej Tera, Kikinda

Ko je Veliki Kreator ustvaril ljudi, jim je podaril sposobnost logičnega mišljenja in radovednost, da bi lahko odkrivali svet v sebi in okoli sebe. Ne glede na to, so imeli ljudje številna vprašanja. Nekoč se je odločil, da bo uslišal dolgoletne molitve nekega človeka in odgovoril na vprašanje, ki ga je nenehno ponavljal.

- Med opazovanjem sveta sem spoznal in odkril mnoge skrivnosti, vendar še vedno ne vem kdo sem jaz?

- Ti si samo prah, je odgovoril Veliki Kreator.

Človek se je srečno nasmehnil.

- Jaz prah se pogovarjam s teboj. Tvoja milost je velika. 

Avgust 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Kada je Veliki Kreator stvorio ljude podario im je sposobnost logičnog mišljenja i radoznalost da mogu da otkrivaju svet u sebi i oko sebe. Ali uprkos tome ljudi su imali još mnogo pitanja. Jednoga dana uslišao je dugogodišnje molitve nekog čoveka i rešio je da odgovori na pitanje koje mu je uporno postavljao.

- Posmatrajući svet spoznao sam i otkrio mnoge tajne, ali još uvek ne znam ko sam ja?

- Ti si samo prah, odgovorio je Veliki Kreator.

Čovek se srećno nasmešio.

- Ja prah sa tobom razgovaram. Velika je milost tvoja.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

DA SAM JA CVET

»OJ, SPOMENČE PLAVO CVEĆE

POKRAJ PUTA, POKRAJ STAZE CVETIĆU...«.

IZ SEĆANJA SETNA PESMA DOLEĆE

ZBOG NJE OGRADE VREMENA PREĆIĆU.

TANKA CRVENA NIT KROZ MIRIS MLADOSTI

SLIKA MOJ ŽIVOT NA VELIKO PLATNO

DOK BELE GOLUBICE ZNAK BOŽJE MILOSTI

SLEĆU NA NAŠ PROZOR U JUTRO ZLATNO.

ZNAM DA U BOŽJOJ BAŠTI POKRAJ STAZE

TAMO GDE JE OD ISKONA SVEGA POČETAK

CVETA PLAVO CVEĆE, PČELE GA MAZE

DA SAM JA CVET BILA BIH SPOMENAK.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

DA SAM JA VETAR

Slika: mag. Ana Vidmar, V tvojem pogledu 2016.

DA SAM JA VETAR

NE BIH BILA KOŠAVA NI SEVERAC MOĆNI

ŠTO KRADE LIŠĆE BREZE POSLEDNJI LETA DAR

BILA BIH ZEFIR ZELEN I SVEŽ VETAR PROLEĆNI.

PRSTIMA BIH RAZGRNULA OBLAKE JOŠ PRE ZORE

UTRLA PUT SUNCU DA OSUŠI ROSNE NJIVE

PROBUDILA BIH PTICE I OTVORILA SVE PROZORE

U KUĆE UNELA MIRIS RASCVETALE TREŠNJE I ŠLJIVE.

PODIGLA BIH PAPIRNATE ZMAJEVE U NEBO VISOKO

IZMAMILA DECI OSMEHE I ODVELA IH U SVET IZ BAJKE

ZARUMENELA BIH IM OBRAZE I UNELA ISKRICE U OKO

UVEČE BI NA MOJIM KRILIMA SLUŠALI NEŽNE USPAVANKE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA SAM JA SUNČEV ZRAK

Slika: Ana Vidmar, Rdeča vešča, akvarel, vir:http//lepopisana.blogspot.com/

DA SAM JA SUNČEV ZRAK

OTOPILA BIH SRCA OKOVANA U LED

OTKRILA BIH IM LJUBAVI SKRIVENI ZNAK

DA ČUJU MUZIKU I VIDE TOPAO POGLED.

MOGLA BIH DA OSUŠIM KRILA LEPTIRU

KADA GA VETAR ODNESE U OLUJNE KIŠE

KAO MLADO SRCE U LJUBAVNOM NEMIRU

DA MOŽE DA POLETI PREMA SUNCU JOŠ VIŠE.

UČINILA BIH DA OSMEH KAO SUNCE ZABLISTA

BOJAMA BISERA SA TOPLIH JUŽNIH MORA

NA DRAGOM LICU TOPLINOM RUŽINOG LISTA

ZELENOM SVEŽINOM VAZDUHA SA VISOKIH GORA.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

DA SAM JA PTICA

DA SAM JA PTICA

NE BIH BILA LASTA ILI NEŽNA GRLICA

BILA BIH KRALJICA VISIOKIH LITICA

HRABRA I PONOSNA SOKOLICA.

POLETELA BIH U NEBO POD OBLAKE

PRONAŠLA IZVORE LEKOVITIH VODA

I TRAVE ŠTO UPIJAJU SUNČEVE ZRAKE

I LEČE SVE BOLESTI ISPOD NEBESKOG SVODA.

SVET BI MI LEŽAO KAO NA DLANU

SVEVIDEĆIM OČIMA BIH NAŠLA BOŽANSKU ISKRU

ZA LJUDE DA IM IZLEČIM SVAKU RANU

I NANIŽEM OD NADE BISERA NISKU.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA SAM JA ZORA

Fotografija:Marjan Vidmar

VOLELA BIH DA SAM RUŽIČASTA ZORA

DA OTERAM MISLI ŠTO SE SAMO NOĆU KRADU

KAD PROVIRIM PREKO OTVORENOG PROZORA

DA MOGU SVIMA U NOVI DAN DA VRATIM NADU.

DA TOPLIM PRSTIMA POMILUJEM UMORNE MAJKE

ŠTO BDIJU PORED DECE U DUGIM NOĆIMA BEZ SNA

MILUJU IM VRELA ČELA I TIHO PRIČAJU BAJKE

DOK BOGA MOLE DA IM OZDRAVLJENJE DA.

DA SAM ZORA ZNALA BIH TAJNE ŠTO IH KRIJE NOĆ

KAKO BOLI DUŠA ZBOG NEUZVRAĆENIH OSEĆANJA

UBEDILA BIH ZALJUBLJENE DA IMAM ČAROBNU MOĆ

DA ZAMAHOM RUKE ISPUNIM SVA NJIHOVA OBEĆANJA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA SAM JA VODA

Da sam ja voda

ne bih bila reka ili široko more

bila bih plaha kiša

što pada na njive koje paor ore.

Padala bih tiho na voće u cvetu i na bašte,

na ledinu po kojoj pasu stada bela

stvarala bih svet raskošan kao iz mašte,

i brisala bore sa paorovog čela.

Prestajala bih polako i poslednje kapi sipala u barice

gde sleće golubova jato celo,

dok piju, voda blista kao blago zemlje carice,

a sunce se smeši i grli dugom moje selo.

Iz moje zbirke pesama „Kamenčići u mozaiku“

DA SAM JA ZVEZDA

DA SAM JA ZVEZDA NE BIH BILA SIRIJUS SJAJNI

ŠTO SVOJIM PLAVIM SVETLOM ODUZIMA DAH

BILA BIH ZVEZDA IZ GALAKSIJA BESKRAJNIH

ŠTO SE SA ZEMLJE VIDI KAO ZVEZDANI PRAH.

BILA BIH ZA ASTRONOME ZAGONETKA I TAJNA,

DA LI JOŠ POSTOJIM ILI SE DAVNO UGASIO MOJ SJAJ?

KOLIKO SVETLOSNIH GODINA KROZ SAZVEŽĐA SJAJNA

PUTUJE MOJA SVETLOST DO ZEMLJE KROZ BESKRAJ?

DECA ZNAJU ODGOVORE KAŽU: LJUDI SU KAO ZVEZDE

DOK ŽIVE PRATIMO NJIHOV SJAJ I NIŠTA VIŠE

A KADA ODU I U DALEKIM GALASIJAMA SE UGNEZDE

NJIHOVA SVETLOST PADA NA NAS KAO ZVEZDANE KIŠE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA SAM JA MAČKA

DA SAM JA MAČKA

BILA BIH MAČKA DOMAĆA, OBIČNA

ZA MENE BI SVE BILO IGRAČKA

BILA BIH SLOBODI SLIČNA.

HODALA BIH TIHO I POLAKO

MILO I DOSTOJANSTVENO

ZNALA BIH DA TO NE MOŽE SVAKO

DA JE TO SAMO MENI UROĐENO.

MOJE KRZNO BI BILO TOPLO

NA DODIR MEKO, NA POGLED SJAJNO

SVE NA SVETU BI POSTOJALO ZBOG MENE

DA BI MENI BILO LEPO I BAJNO.

NE BIH SE VEZIVALA ZA LJUDE

NITI KOMPROMISE SKLAPALA

SAMI BI MI DALI DA SVE MOJE BUDE

DA BIH PORED NJIH ZAUVEK OSTALA.

DOZVOLILA BIH IM DA ME MAZE

ZATVORENIH OČIJU BIH PRELA

ALI DA MOJU SLOBODU POGAZE

NIKADA, ALI BAŠ NIKADA NE BIH HTELA.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA SAM JA DRVO

VOLELA BIH DA SAM DRVO.

MOĆAN HRAST ILI VITA JELA,

MIRAN ČEMPRES ILI BREZA BELA.

VRHOM KROŠNJE BIH MILOVALA NEBO I BELE OBLAKE,

A GRANE BIH ZAPLETALA U SJAJNE SUNČEVE ZRAKE.

KOREN BI MI HLADILE VODE MITSKE REKE LETE,

KOJA DARUJE DUŠI ZABORAV KAO MILOST

I BLAŽENSTVO KOJE POZNAJE SAMO DETE.

DANJU BIH SLUŠALA PTICE ŠTO SE U MOJOJ KROŠNJI GNEZDE,

A NOĆU BIH NEŽNO, RUKOM OD LIŠĆA MEKOG, BROJALA ZVEZDE.

U PROLEĆE BI NA MENE SIJALO SUNCE I PADALE KIŠE MLAKE,

LETI BIH PRKOSILA OLUJAMA I SLUŠALA GROMOVE JAKE.

VETAR BI U JESEN ODNOSIO MOJE LIŠĆE I PRIČAO MI PRIČE,

O ZMAJEVIMA, VILAMA I PATULJCIMA U NEKOM TAJANSTVENOM SVETU,

A ZIMI BIH SIŠLA U PODZEMLJE I NAUČILA KAKO DA PREĐEM REKU LETU,

A DA NE ZABORAVIM

SUNCE I CVEĆE

I NEKE OČI

ŠTO NA

LJUBAV

LIČE.

DA SAM JA OBLAK

VEČERNJI OBLACI IZNAD SREBRNE JELE

LIČE NA RAJSKE CVETOVE OBRUBLJENE ZLATOM

PA ONDA NA JATA PTICA ŠTO SE NA JUG SELE

PA NA BELE KONJE ŠTO GALOPIRAJU BANATOM.

SUMRAK GRLI JELU I OBLAKE, GASI SE DAN

U KROŠNJI VISOKO NAŠA SOVA SOFIJA SE BUDI

DOK SE DRUGE PTICE MEŠKOLJE I TONU U SAN

ODLEĆE U NOVE AVANTURE DOK ZORA NE ZARUDI.

NOĆ JE TIŠINOM PREKRILA OBLAKE SA NEBA

U KRILU NOĆNOG LEPTIRA DVE ZVEZDE SU SE SRELE

SMEŠIM SE, ZA SLIKE SAMO MALO MAŠTE TREBA

DA SAM JA OBLAK BILA BIH ZLATAN CVET IZNAD SREBRNE JELE.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

O PISANJU

Mislim, da razumem pravi namen pisanja. Veliki pisatelji pišejo, ker je to njihovo poslanstvo. Ostali pišemo, ker lažje razmišljamo, ko vidimo dogodke z razdalje. Prav ta razdalja nam omogoča, da samo nepristranski. Svoje žalosti in težave gledamo kot tuje in jih ponovno vrednotimo, merimo jih z drugačno mero in vidimo v drugi dimenziji. Tako postavimo stvari na pravo mesto in sebe v pravo razmerje do njih.

Še nekaj je: vse kar napišemo je »dokaz« našega čutenja in razmišljanja v času, ko se je nekaj dogajalo, kar pomeni, da so tudi naše odločitve nastajale v tistem kritičnem trenutku in bile trenutku primerne. Ko se čustva umirijo ali okoliščine spremenijo, lahko odločitve spremenimo. Kljub spremembi so nam jasne, saj so se med njimi ohranile vzročno posledične vezi.

Pomembno je, da vse kar smo zapisali, govori o nas: kakšni smo in zakaj smo bili v določenem trenutku takšni, vemo zakaj smo tako mislili in čutili. Tudi na ta način spoznavamo sebe.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Mislim da razumem pravi smisao pisanja. Veliki pisci pišu, jer je to njihovo poslanstvo. Ostali pišemo zato što na taj način lakše razmišljamo, jer vidimo događaje sa distance. Baš zbog te distance možemo da budemo nepristrani. Svoje žalosti i svoje probleme gledamo kao tuđe i tako ih ponovo ocenjujemo, merimo ih nekom drugačijom merom i vidimo u drugoj dimenziji. Na taj način postavljamo stvari na pravo mesto i sebe u pravi odnos prema njima.

Još nešto, sve što napišemo je „dokaz“ naših osećanja i razmišljanja u trenutku kada se nešto događalo, što znači da su i naše odluke nastajale u tom kritičnom trenutku. Te odluke kasnije, kada se osećanja smire ili promene okolnosti, možemo da korigujemo, ali su nam u svakom trenutku jasne, jer su se između njih sačuvale uzročno posledične veze.

Na kraju, što je veoma važno, sve što smo napisali govori o nama. Kakvi smo i zašto smo tada bili takvi, znamo zašto smo baš tako mislili i osećali. I na taj način upoznajemo sebe.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

ČEBELE - PČELE

Veliki Pisatelj v prostem času goji čebele. Ure in ure sedi in jih gleda kako letijo s cveta na cvet, nabirajo med, hranijo svoje mlade, čistijo panje in ljubeče skrbijo za svojo družino. Ko jih tako gleda ga preplavi žalost, ker ljudje, njegova najvišja kreacija, nimajo takih vrlin. Zato jim pogosto piše. Napisal jim je že Veliko knjigo nad knjigami misleč, da bo zadostovala, vendar ni. Iz te knjige so se nekateri učili pravičnosti in ljubezni, drugi pa so v njegovem imenu ubijali. Zato piše nove knjige, pojasnjuje, razlaga, zahteva. Ne pomaga prav dosti.

Nekega dne, ko je kot po navadi gledal čebele, se mu je posvetilo. Napaka ni bila v knjigah, temveč v ljudeh, kajti videl je, da z istega cveta čebela nabira med, pajek pa strup.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke«Velike teme in jaz«.

***

Veliki Pisac u slobodno vrema gaji pčele. Sate i sate sedi ispred košnica i gleda kako lete sa cveta na cvet, sakupljaju med, hrane svoj podmladak, čiste košnice i sa ljubavlju brinu o svojoj porodici. Dok ih tako gleda, preplavi ga žalost, jer ljudi, njegova najviša kreacija, nemaju takve vrline. Zato im često piše. Napisao im je već Veliku knjigu nad knjigama misleći da će im biti dovoljna, ali nije bila. Iz te knjige neki su učili o o pravednosti i ljubavi, dok su drugi u njegovo ime ubijali. Zato piše nove knjige uči ih, objašnjava i zahteva. Ne pomaže mnogo.

Jednoga dana, dok je kao obično gledao pčele, shvatio je. Nije bila greška u knjigama nego u ljudima, jer je video da iz istog cveta pčela sakuplja med, a pauk otrov.

Avgust 2017.

Iz moje zbirke«Velike teme i ja«.

TAJNA

U DUBINI MRAČNE ŠUME IZA SEDAM VISOKIH GORA

BLISTA SMARGDNO JEZERO O KOME MAŠTA CEO SVET

U VRELOJ PUSTINJI IZA SEDAM BESKRAJNIH MORA

JEDNOM U STO GODINA PROCVETA PREDIVAN CVET.

NA STAROJ KARTI UCRTAN JE PUT DO TE ŽIVE VODE

I ISPISAN RECEPT ZA TAJNI ELIKSIR MLADOSTI

MOĆNICI SVETSKI BESKRAJNE SATE PROVODE

NUDEĆI BAJNE SVOTE ZA NAPITAK BESMRTNOSTI.

ODAVNO SU PUSTOLOVI PRONAŠLI JEZERO I CVET

MISLE DA ZA NJIH NEMA VIŠE TAJNI, DA SVE VEĆ IMAJU

JOŠ SAMO DA PRIPREME ČUDESAN LEK I ZADIVE SVET

ALI NE ZNAJU STARU MAGIČNU FORMULU DA PROČITAJU.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

NEKOČ IN DANES - NEKAD I SAD

Kikinda, Tera 2016.

Stari Rimljani so govorili, da ljudje imajo dvoje očes, dvoje ušes in ena usta, kar je pomenilo da človek mora več gledati in poslušati ter manj govoriti. Vedeli so, da so besede bolj pogubne kot meč.

Danes mi se zdi, da ljudje imajo nekoliko ust, eno oko in so brez ušes.

Junij 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Stari Rimljani su govorili da ljudi imaju dva oka, dva uha i jedna usta, što je značilo da čovek mora više da gleda i da sluša, a manje da govori. Znali su da reči mogu biti ubojitije od mača.

Danas mi se čini da ljudi imaju nekoliko ustiju, jedno oko i da su bez ušiju.

Jun 2017.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

ČAROBNE REČI

Slika: Jure Verbič 6 let, Vrt rož mesojedk, 2016.

 

ČUJEM PESMICU: »UJUTRO RANO BRZI VOZ KREĆE

HAJDEMO LJUBICE DA BEREMO CVEĆE...«.

KAO ZLATNA PTICA U MOJ SAN IZ DALEKA DOLEĆE

DETINJSTVO MOJE I VODI ME U DANE SREĆE.

PEVAJU DECA SA ULICE: »JEDAN ŠNAJDER ŠIJE HALJINE

PITA MENE PITA TEBE KOJU BOJU NAJVIŠE VOLIŠ TI...«

IGRAMO ŽMURKE DOK NAD NAMA BLISTAJU ZVEZDE SA VISINE

GODINE SU ODAVNO PROŠLE, ALI ZNAM DA SMO TA DECA MI.

NOĆ JE. BUDE ME KRUPNE KAPI TOPLE LETNJE KIŠE

KAKO DA OTVORIM TAJNA VRATA IZMEĐU SVETOVA?

NA TANKOJ NITI PAUČINE KAP VODE SE LAGANO NJIŠE

OTVARA SE NOĆ I DONOSI MIRIS ZEMLJE I NOĆNIH CVETOVA.

KOJA TAJNA ŠIFRA ČAROBNE KAPIJE DETINJSTVA ZATVARA?

MOŽDA SU TO REČI ŠTO NA MAGIJU LIČE » ENCI, MENCI NA KAMENCI...«

DETE U MENI SE SMEJE, NAĐI ŠIFRU ŠTO VRATA TEŠKA OTVARA

»...TRIF, TRAF, TRUF, ELEM, BELEM, BUF...«. SVE JE POZNATO SAMO DECI.

Iz moje zbirke »Kamenčići u mozaiku«

TISKI CVET

Slika: Ana Vidmar, akvarel, 2017, vir: http://lepopisana.blogspot.co

NOĆ JE, LEPOTICA TISA SPAVA

MESEČINA NEŽNO MILUJE NJEN SAN

NA BISERNOM OSTRVU ŠAPUĆE TRAVA

SVI ČEKAJU DA SVANE LJUBAVI DAN.

JUTRO JE PROSULO SUNCE NA REKU

IZ DUBINA IZRANJA BELI TISKI CVET

LEPTIRI PLEŠU UZ MUZIKU DALEKU

U LJUBAVNOM ZANOSU GRLE SVET.

SPUŠTA SE VEČE, DOLAZE IZMAGLICE

JOŠ PONEKI LEPTIR ZABLISTA KAO BISER

VLAGA ŠTO DONOSI SVILENE KAPLJICE

PRETVARA PEJZAŽ U TISKI AKVAREL.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

SAMOĆA

SAMOĆA KAO MAGLA VLAŽNA I GUSTA

OBAVIJA MOJU DUŠU I ČELIČNOM RUKOM JE STEŽE

NE VIDIM NIŠTA, OKO MENE SAMO SIVINA PUSTA

NEMA SUNCA, NEMA ZVEZDA PUT NAZIREM SVE TEŽE.

VREME PROLAZI, SLUTIM DA JE VEĆ SUMRAK

SAMOĆA U MENI KAO PAUK PLETE ČVRSTE NITI

PROĐE JOŠ JEDAN DAN, POSLEDNJI SUNČEV ZRAK

KASNO JE, A JA NE ZNAM ŠTA ĆE SUTRA BITI.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

PLAVA PESMA

Slika: Ana Vidmar, album: Erebus Albicincta Obscurata, akvarel, 2017, vir: http://lepopisana.blogspot.co

GLEDAJU ZVEZDE ZEMLJU PLANETU

BESKRAJNI OKEANI SU NJENE PLAVE OČI

TU NESTVARNU LEPOTU POKAZUJU SVETU

NA TAMNOM SVODU VASIONE U NOĆI.

PLAVI SE ZEMLJA, PREDIVNA SLIKA IZ SVEMIRA

PLAVA JE NOĆ KAO MILIJON KAPLJICA KIŠE

HLADNO PLAVI SU TRENUCI MOJIH NEMIRA

PLAVO JE SRCE DOK U NOĆI DRHTI SVE VIŠE.

PLAVE SE POLJA, ŠUME, BRDA, REKE I MORA

PLAV JE I MIRISNI VAZDUH ŠTO GA DUŠA DIŠE

PLAVO JE NEBO U ZORU OD SVETLA DO BOLA

PLAV JE I BESKRAJ ŠTO MI JE SVE BLIŽE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.