DA SAM JA DRVO

VOLELA BIH DA SAM DRVO.

MOĆAN HRAST ILI VITA JELA,

MIRAN ČEMPRES ILI BREZA BELA.

VRHOM KROŠNJE BIH MILOVALA NEBO I BELE OBLAKE,

A GRANE BIH ZAPLETALA U SJAJNE SUNČEVE ZRAKE.

KOREN BI MI HLADILE VODE MITSKE REKE LETE,

KOJA DARUJE DUŠI ZABORAV KAO MILOST

I BLAŽENSTVO KOJE POZNAJE SAMO DETE.

DANJU BIH SLUŠALA PTICE ŠTO SE U MOJOJ KROŠNJI GNEZDE,

A NOĆU BIH NEŽNO, RUKOM OD LIŠĆA MEKOG, BROJALA ZVEZDE.

U PROLEĆE BI NA MENE SIJALO SUNCE I PADALE KIŠE MLAKE,

LETI BIH PRKOSILA OLUJAMA I SLUŠALA GROMOVE JAKE.

VETAR BI U JESEN ODNOSIO MOJE LIŠĆE I PRIČAO MI PRIČE,

O ZMAJEVIMA, VILAMA I PATULJCIMA U NEKOM TAJANSTVENOM SVETU,

A ZIMI BIH SIŠLA U PODZEMLJE I NAUČILA KAKO DA PREĐEM REKU LETU,

A DA NE ZABORAVIM

SUNCE I CVEĆE

I NEKE OČI

ŠTO NA

LJUBAV

LIČE.