Da
sam ja voda
ne
bih bila reka ili široko more
bila
bih plaha kiša
što
pada na njive koje paor ore.
Padala
bih tiho na voće u cvetu i na bašte,
na
ledinu po kojoj pasu stada bela
stvarala
bih svet raskošan kao iz mašte,
i
brisala bore sa paorovog čela.
Prestajala
bih polako i poslednje kapi sipala u barice
gde
sleće golubova jato celo,
dok
piju, voda blista kao blago zemlje carice,
a
sunce se smeši i grli dugom moje selo.
Iz moje zbirke pesama
„Kamenčići u mozaiku“
Ni komentarjev:
Objavite komentar