SAMOĆA

SAMOĆA KAO MAGLA VLAŽNA I GUSTA

OBAVIJA MOJU DUŠU I ČELIČNOM RUKOM JE STEŽE

NE VIDIM NIŠTA, OKO MENE SAMO SIVINA PUSTA

NEMA SUNCA, NEMA ZVEZDA PUT NAZIREM SVE TEŽE.

VREME PROLAZI, SLUTIM DA JE VEĆ SUMRAK

SAMOĆA U MENI KAO PAUK PLETE ČVRSTE NITI

PROĐE JOŠ JEDAN DAN, POSLEDNJI SUNČEV ZRAK

KASNO JE, A JA NE ZNAM ŠTA ĆE SUTRA BITI.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.