Slika:
Jure Verbič 6 let, Vrt rož mesojedk, 2016.
|
ČUJEM PESMICU: »UJUTRO RANO
BRZI VOZ KREĆE
HAJDEMO LJUBICE DA BEREMO
CVEĆE...«.
KAO ZLATNA PTICA U MOJ SAN IZ
DALEKA DOLEĆE
DETINJSTVO MOJE I VODI ME U DANE
SREĆE.
PEVAJU DECA SA ULICE: »JEDAN
ŠNAJDER ŠIJE HALJINE
PITA MENE PITA TEBE KOJU BOJU
NAJVIŠE VOLIŠ TI...«
IGRAMO ŽMURKE DOK NAD NAMA
BLISTAJU ZVEZDE SA VISINE
GODINE SU ODAVNO PROŠLE, ALI
ZNAM DA SMO TA DECA MI.
NOĆ JE. BUDE ME KRUPNE KAPI
TOPLE LETNJE KIŠE
KAKO DA OTVORIM TAJNA VRATA
IZMEĐU SVETOVA?
NA TANKOJ NITI PAUČINE KAP VODE
SE LAGANO NJIŠE
OTVARA SE NOĆ I DONOSI MIRIS
ZEMLJE I NOĆNIH CVETOVA.
KOJA TAJNA ŠIFRA ČAROBNE KAPIJE
DETINJSTVA ZATVARA?
MOŽDA SU TO REČI ŠTO NA MAGIJU
LIČE » ENCI, MENCI NA KAMENCI...«
DETE U MENI SE SMEJE, NAĐI ŠIFRU
ŠTO VRATA TEŠKA OTVARA
»...TRIF, TRAF, TRUF, ELEM,
BELEM, BUF...«. SVE JE POZNATO SAMO DECI.
Iz moje zbirke »Kamenčići u
mozaiku«
Ni komentarjev:
Objavite komentar