 |
| Fotografija:Marjan Vidmar |
VOLELA BIH DA SAM RUŽIČASTA ZORA
DA OTERAM MISLI ŠTO SE SAMO NOĆU KRADU
KAD PROVIRIM PREKO OTVORENOG PROZORA
DA MOGU SVIMA U NOVI DAN DA VRATIM NADU.
DA TOPLIM PRSTIMA POMILUJEM UMORNE MAJKE
ŠTO BDIJU PORED DECE U DUGIM NOĆIMA BEZ SNA
MILUJU IM VRELA ČELA I TIHO PRIČAJU BAJKE
DOK BOGA MOLE DA IM OZDRAVLJENJE DA.
DA SAM ZORA ZNALA BIH TAJNE ŠTO IH KRIJE NOĆ
KAKO BOLI DUŠA ZBOG NEUZVRAĆENIH OSEĆANJA
UBEDILA BIH ZALJUBLJENE DA IMAM ČAROBNU MOĆ
DA ZAMAHOM RUKE ISPUNIM SVA NJIHOVA OBEĆANJA.
Iz moje zbirke „Kamenčići
u mozaiku“.
Ni komentarjev:
Objavite komentar