O STRAHU

Kamelije iz Opatije

 Odlomak iz romana »Tragovi u vremenu«

... Stojanova majka, koja je u kući bila najmoćnija, svojom agresijom prouzrokovala je dubok psihički potres u porodici. Stvorilo se carstvo straha u kojem su se nastanile morbidne fantazije i pretile da unište njene slabije članove. Kalina nije znala kako da prekine taj krug straha i nađe put iz tog strašnog lavirinta. Njena duša je bila iskreno zaprepašćena tom mržnjom koju je razumela kao nepravdu. Bila je prestrašena. Znala je da joj se velika nesreća, svakim danom, sve više približava, ali nije znala kako da je izbegne, niti kako da se od nje odbrani. Strašno se bojala, a taj strah je ohromio njene misli i njeno srce. Činilo joj se da se njena duša odvojila od tela, da se naselila negde drugde i da joj je poteban snažan iscelitelj koji će je dovesti nazad i ponovo združiti sa telom. Izgubljena i, u svojoj usamljenosti, očajna zaboravila je da mora svoga neprijatelja da upozna i da ga razume da bi znala kako da mu se suprostavi i da ga pobedi. U svom očaju nije prihvatila da joj je Stojanova majka neprijatelj, nije želela da je pobedi, želela je samo da se vrati u prošlost, kada je bila srećna i sa nadom i verom gledala u budućnost. Najviše se bojala da će izgubiti Stojana, da će on pre ili kasnije popustiti pod pritiskom svoje porodice i da će je ostaviti. Takve misli su je paralisale, pa nije mogla jasno ni da razmišlja ni da govori. Strah je bio njen najstrašniji neprijatelj, zavladao je njenim bićem i iz dana u dan osvajao i najskrivenije delove njene duše. Strah je pred njenim očima stvarao strašne slike i unosio sumnje u njeno srce, dok su u njenoj glavi zvonila nečujna zvona i najavljivala kraj sveta. Svakim danom obavijala ju je sve gušća tama ...

Odlomek iz romana »Sledi v času«

… Tašča, ki je bila v hiši najmočnejša, je s svojo agresijo povzročila globok psihični pretres v družini. Ustvarila je cesarstvo strahu, v katerem so se nastanile morbidne fantazije, ki so grozile, da bodo uničile vse šibkejše člane družine. Kalina ni vedela kako naj pretrga ta krog strahu in najde pot iz tega strašnega labirinta. Njena duša je bila iskreno zaprepadena spričo tega sovraštva, ki ga je razumela kot krivico, bila je popolnoma ohromljena. Zavedala se je nesreče, ki se ji je z vsakim dnem približevala, vendar ni vedela kako naj se ji izogne niti kako naj se pred njo brani. Čutila je močan strah, strašen krč misli in srca. Zdelo se ji je, da se je njena duša ločila od telesa in se naselila nekje drugje, da potrebuje močnega zdravilca, ki bi jo pripeljal nazaj in jo združil s telesom. Izgubljena in v osamljenosti obupana je pozabila, da mora sovražnika spoznati in ga razumeti, da bi vedela kako se mu zoperstaviti in ga premagati. V svojem obupu ni želela nikogar premagovati, ni želela zmage, želela je samo vrnitve v preteklost, ko je bila srečna in z upanjem in vero gledala v prihodnost. Najbolj pa se je bala, da bo izgubila Stojana, da bo prej ali slej popustil pod pritiskom svoje družine in se ločil od nje. Take misli so jo ohromile, da ni mogla jasno razmišljati, niti govoriti. Strah je bil njen najhujši sovražnik, premagal je njeno bitje in povsod je zavladala tema. Neslišni zvonovi so zvonili v njeni glavi in oznanjali konec sveta …