ČESTITKA

SREČNO NOVO LETO 2013 !!!

SREĆNA NOVA 2013. GODINA !!!

SREKNA NOVA 2013. GODINA !!!

HAPPY NEW YEAR  !!!

UMESTO ZAKLJUČKA

U proteklih nekoliko nedelja, predstavila sam vam svoj roman »Tragovi u vremenu».

Ako želite da ga pročitate, možete ga nabaviti kod izdavača.

BANATSKI KULTURNI CENTAR

banatskikulturnicentar@gmail.com

nikasso.bkc@gmail.com

tel. 00381-23-781-552

mob. 063-8262-881

O SIMBOLIMA - O SIMBOLIH

Odlomak iz romana »Tragovi u vremenu«

...Na predvečerje velikog posta, Vasilije je čuo kliktaj sokola sasvim blizu, činilo mu se kao da ga zove. Pošao je za njegovim glasom i našao ga u dvorištu kod bunara, na grani starog oraha. Bio je to najveći i najlepši soko, koga je ikada video. Stajao je sa druge strane bunara, gledao neobičnu pticu i odjednom je začuo tuđ glas u svojim mislima. »Zapisuj sve svoje misli, pa i ako ti se bude činilo da su potpuno nevažne«. Soko ga je još malo gledao svojim očima boje ćilibara i tiho odleteo. Vasilije je još dugo gledao za njim. Tek kada su ga teški zimski oblaci sakrili, ušao je u manastir.

Ta ptica je neobična, mislio je, ali nije mogao da se seti zašto je neobična. Zaspao je sa tim mislima i sanjao neke nepoznate krajeve, pejzaže po kojima je vetar nosio zlatan pesak, ratnike u strašnim bitkama i starca, kako vodi belog konja, dugačke grive koja je zlatno blistala na suncu. Na njegovom ramenu je stajao veliki soko. Sanjao je i prelepu ženu duge crne kose i mekih očiju, divio se njenim zlatnim minđušama i bisernom brošu, a ona mu se tajanstveno smešila i gledala u tamnu vodu nekog jezera. Odjednom se probudio. Njegove misli su bile jasne, znao je zašto je soko bio neobičan. Imao je skoro ljudske oči. Jasno je video tople, duboke smeđe oči, mudre i osećajne, koje su videle u čovekovu dušu i sve razumele....

***

Odlomek iz romana »Sledi v času«

...Na predvečer velikega posta je Vasilij slišal glas sokola čisto blizu, zdelo se je kot, da ga kliče. Šel je za njegovim glasom in ga našel na dvorišču pri vodnjaku, na veji starega oreha. To je bil največji in najlepši sokol, ki ga je kdaj videl. Stal je z druge strani vodnjaka in gledal nenavadno ptico, ko je naenkrat zaslišal tuj glas v svojih mislih. »Zapisuj vse o čemur boš razmišljal, pa naj se ti bo zdelo popolnoma nepomembno«. Sokol ga je še nekaj časa gledal s svojimi očmi jantarjeve barve in tiho odletel. Vasilij je še dolgo gledal za njim, vse dokler ga težki, zimski oblaki niso zakrili.

Nekaj nenavadnega je na tej ptici, je mislil, vendar se ni mogel spomniti kaj je to bilo. Zaspal je s temi mislimi in sanjal neznane kraje, pokrajine po katerih je veter nosil zlat pesek, bojevnike v hudih bitkah in starega moža, ki je na povodcu vodil belega konja z grivo, ki se je na soncu zlato bleščala in s sokolom na rami. Sanjal je tudi prelepo žensko dolgih črnih las in mehkih oči, občudoval je njene zlate uhane in biserno broško, ona se mu je skrivnostno smehljala in gledala modre vode nekega jezera. Naenkrat ga je zbudila jasna misel, vedel je, sokol je imel skoraj človeške oči. Jasno je videl tople, globoke rjave oči, modre in sočutne, ki so videle v človeško dušo in vse razumele....

O ZLU

Odlomak iz romana »Tragovi u vremenu«

-          ...Kao što znaš, već vekovima traje borba između dobra i zla, jednom pobedi dobro, drugi put zlo. Mnogo nas se borilo i mnogo vas se još uvek bori protiv zla i svo vreme se nadamo da ćemo ga zauvek pobediti. …Ta znanja smo oduvek čuvali i zapisivali u tajne knjige i zapise. Tako je nastala Sveta knjiga mudraca. Veliki beli mag, iz davne prošlosti, napravio je tu knjigu po samo njemu poznatom postupku, tako da je knjiga sama sebe čuvala, kao i sve ono što je u njoj zapisano. Svaki zapis je već sledećeg trenutka nestajao, postao je očima nevidljiv, činilo se da su stranice knjige prazne. Knjiga se razotkrivala samo izabranima i samo toliko koliko je, u tom trenutku, bilo potrebno za borbu protiv zla. Niko je nije pročitao do kraja.....

...I Mudraci koji su vekovima čuvali Svetu knjigu, pažljivo su pratili događaje u svetu i tako naslutili namere zla. Znaci da se zlo približava bili su više nego jasni. Ratovi su bili sve češći, sve okrutniji i krvaviji. Vojnici su bez potrebe uništavli sve pred sobom, kao da je uništavanje bilo njihov glavni cilj. Zemlja više nije bila plodna, pustinje su se brzo širile na površine gde su se još juče prostirale plodne njive i voćnjaći. Hrane nije bilo dovoljno za sve ljude. Izumrle su neke životinje i biljke, namnožile su se štetočine i ozbiljno počele da ugrožavaju ravnotežu u prirodi. Podneblje se promenilo, leta su postala nesnosno vruća, dok su u isto vreme, iz drugih udaljenih krajeva stizale vesti o hladnoći neuobičajenoj za to godišnje doba. Strašne oluje i veliki požari divljali su i odnosili živote ljudi i životinja. Ponovo su proradili davno ugašeni vulkani, zemljotresi su rušili velike gradove, dok su ogromni talasi odnosili sva živa bića na mnogobrojnim ostrvima. I ljudi su počeli da se menjaju. Vrline koje su njihovi preci vekovima negovali, gubile su se, jedni su razmišljali samo o tome kako da se što više i što pre obogate, a drugi kako da prežive....

Odlomek iz romana »Sledi v času«

-          …Kot veš, že stoletja poteka boj med dobrim in zlim, enkrat zmaga dobro, drugič zlo. Veliko nas se je bojevalo in veliko vas se še vedno bojuje proti zlu in nenehno upamo, da ga bomo za vedno premagali. …Ta znanja smo od nekdaj hranili in jih zapisovali v skrivnostnih knjigah in zapisih. Tako je nastala Sveta knjiga modrecev. Veliki beli mag iz davne preteklosti je to knjigo ustvaril po samo njemu znanem postopku, tako da je knjiga sama varovala svojo vsebino. Vse, kar je bilo v njej zapisano je že naslednji trenutek izginjalo, postalo je očem nevidno, zdelo se je, da so strani prazne. Knjiga se je razkrila samo izbranim, in samo toliko koliko je v tem trenutku bilo potrebno za premagovanje zlih sil. Nihče je ni prebral v celoti….

…Modreci, ki so stoletja hranili spomin na Sveto knjigo in jo varovali, so skrbno spremljali razmere v svetu in tako zaslutili namere zla. Znamenja so bila več kot očitna. Vojne so bile pogostejše in vse bolj krute. Vojaki so brez potrebe uničevali vse pred sabo kot da je uničevanje bilo samo sebi namen. Zemlja ni bila več rodna, puščava se je hitro širila na do včeraj plodne njive in sadovnjake. Hrane je začelo primanjkovati. Izumrle so nekatere živalske vrste, namnožili so se škodljivci in resno ogrozili naravno ravnovesje. Spremenilo se je podnebje, poletja so postala neznosno vroča, iz drugih oddaljenih krajev so poročali o hudem mrazu in hudih neurjih v katerih so umirali ljudje in živali. Izbruhi vulkanov so se vrstili, potresi so rušili trdna mesta, ogromni valovi so odplavljali vse, kar je na otokih živelo. Tudi ljudje so se spreminjali. Vrednote, ki so jih njihovi predniki že stoletja negovali so se izgubljale, eni so razmišljali samo kako čim prej obogateti, drugi samo kako preživeti…

DAN SVETOG NIKOLAJA

DAN SVETOG NIKOLAJA

NA DAN SVETOG NIKOLAJA OSVANULO JE JUTRO BELO,

PREKO NOĆI JE ČAROBNIM GLASOM DOZVAO SNEG,

U SVEČANU ODEŽDU OBUKAO VOĆNJAKE I BAŠTE

I POSREBRIO SREBRNIM PRAHOM NJIVE I NAŠE SELO.

JUTRO JE BLISTALO VISOKO IZNAD BELIH GRANA,

SUNCE JE ZLATILO NEBO I ZEMLJU CELU

I SVI SMO BILI SVESNI VELIČINE TOG DANA,

SVUDA PO SVETU I U NAŠEM SELU.

SVETI NIKOLAJ NAS JE GLEDAO SA IKONE STARE,

UKRAŠENE FILIGRANSKIM SREBROM I ZLATOM,

KROZ SVETLOST SVEĆA NAM SE SMEŠIO BLAGO

I BLAGOSILJAO NAS SVOJOM RUKOM SVETOM.

Ovu pesmu sam napisala povodom porodične slave. 

  

O STRAHU

Kamelije iz Opatije

 Odlomak iz romana »Tragovi u vremenu«

... Stojanova majka, koja je u kući bila najmoćnija, svojom agresijom prouzrokovala je dubok psihički potres u porodici. Stvorilo se carstvo straha u kojem su se nastanile morbidne fantazije i pretile da unište njene slabije članove. Kalina nije znala kako da prekine taj krug straha i nađe put iz tog strašnog lavirinta. Njena duša je bila iskreno zaprepašćena tom mržnjom koju je razumela kao nepravdu. Bila je prestrašena. Znala je da joj se velika nesreća, svakim danom, sve više približava, ali nije znala kako da je izbegne, niti kako da se od nje odbrani. Strašno se bojala, a taj strah je ohromio njene misli i njeno srce. Činilo joj se da se njena duša odvojila od tela, da se naselila negde drugde i da joj je poteban snažan iscelitelj koji će je dovesti nazad i ponovo združiti sa telom. Izgubljena i, u svojoj usamljenosti, očajna zaboravila je da mora svoga neprijatelja da upozna i da ga razume da bi znala kako da mu se suprostavi i da ga pobedi. U svom očaju nije prihvatila da joj je Stojanova majka neprijatelj, nije želela da je pobedi, želela je samo da se vrati u prošlost, kada je bila srećna i sa nadom i verom gledala u budućnost. Najviše se bojala da će izgubiti Stojana, da će on pre ili kasnije popustiti pod pritiskom svoje porodice i da će je ostaviti. Takve misli su je paralisale, pa nije mogla jasno ni da razmišlja ni da govori. Strah je bio njen najstrašniji neprijatelj, zavladao je njenim bićem i iz dana u dan osvajao i najskrivenije delove njene duše. Strah je pred njenim očima stvarao strašne slike i unosio sumnje u njeno srce, dok su u njenoj glavi zvonila nečujna zvona i najavljivala kraj sveta. Svakim danom obavijala ju je sve gušća tama ...

Odlomek iz romana »Sledi v času«

… Tašča, ki je bila v hiši najmočnejša, je s svojo agresijo povzročila globok psihični pretres v družini. Ustvarila je cesarstvo strahu, v katerem so se nastanile morbidne fantazije, ki so grozile, da bodo uničile vse šibkejše člane družine. Kalina ni vedela kako naj pretrga ta krog strahu in najde pot iz tega strašnega labirinta. Njena duša je bila iskreno zaprepadena spričo tega sovraštva, ki ga je razumela kot krivico, bila je popolnoma ohromljena. Zavedala se je nesreče, ki se ji je z vsakim dnem približevala, vendar ni vedela kako naj se ji izogne niti kako naj se pred njo brani. Čutila je močan strah, strašen krč misli in srca. Zdelo se ji je, da se je njena duša ločila od telesa in se naselila nekje drugje, da potrebuje močnega zdravilca, ki bi jo pripeljal nazaj in jo združil s telesom. Izgubljena in v osamljenosti obupana je pozabila, da mora sovražnika spoznati in ga razumeti, da bi vedela kako se mu zoperstaviti in ga premagati. V svojem obupu ni želela nikogar premagovati, ni želela zmage, želela je samo vrnitve v preteklost, ko je bila srečna in z upanjem in vero gledala v prihodnost. Najbolj pa se je bala, da bo izgubila Stojana, da bo prej ali slej popustil pod pritiskom svoje družine in se ločil od nje. Take misli so jo ohromile, da ni mogla jasno razmišljati, niti govoriti. Strah je bil njen najhujši sovražnik, premagal je njeno bitje in povsod je zavladala tema. Neslišni zvonovi so zvonili v njeni glavi in oznanjali konec sveta …