JEZIK

Ana Vidmar,  vir: http://lepopisana.blogspot.com/2013/04/proti-zapadu-brodolom-upanja.html

 

Poznamo zgodbo iz Biblije, ko so Babilonci začeli graditi stolp, ki bi jih popeljal v nebesa. Ko je Bog videl odločnost ljudi in navdušenje nad gradnjo se je spustil na zemljo, da vidi kako napredujejo. Takrat se je prepričal, da so vsi ljudje en narod, ker so govorili isti jezik. Močni so in kmalu bodo zgradili stolp do nebes, je pomislil. Odločil se je, da tega ne bo dovolil in jih bo, za njihovo nečimrnost kaznoval. Zrušil je stolp, med ljudi posejal različne jezike, dialekte in narečja. Nezmožni sporazumevanja so opustili gradnjo in se razkropili na vse konce sveta.

Od takrat se učijo tuje jezike, vendar se še vedno ne razumejo, prepirajo se, vojskujejo in eni druge uničujejo.

Samo v sanjah vsi razumemo vse jezike, sanje so naš rojstni kraj od Babilonskega stolpa naprej. 

Marec 1999.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«.

***

Poznata nam je priča iz Biblije, iz Knjige postanja, o gradnji Vavilonske kule. Nojevi potomci su, ujedinjeni u nameri, gradili kulu kako bi stigli do neba. Jednoga dana, Bog se spustio sa nebesa da vidi šta to grade i kako napreduju. Tada se uverio da su stvarno jedan narod, jer su govorili isti jezik. Jedinstveni su i ovo je tek početak, posle ovoga ništa im neće biti neostvarivo što god naume, pomislio je. Odlučio je da to ne dozvoli i da ih kazni za njihovu oholost. Srušio je kulu i među ljude posejao različite jezike i narečja. Pošto nisu mogli da se sporazumeju, napustili su gradnju i naselili se u različite krajeve sveta.

Od tada uče strane jezike, ali se još uvek ne razumeju, svađaju se, ratuju i uništavaju jedni druge.

Samo u snu svi razumemo sve jezike, snovi su naš zavičaj od Vavilonske kule do danas.

Mart 1999.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«.

GRIŠA

Kot otrok sem imala svojo mačko, ime ji je bilo Griša. Takrat nisem razmišljala o mačkah, v naši družini so bile nekaj povsem običajnega. Veliko kasneje sem spoznala, da so mačke nekaj posebnega, razumela pa sem tudi zakaj so jih ljudje v vseh zgodovinskih časih, razen v srednjem veku, ljubili in jih občudovali. Mačka je svobodna, njenega duha še nihče ni uspel zlomiti niti je podrediti svoji volji.

Marec 1998.

Iz moje zbirke „Velike teme in jaz“

***

Kada sam bila mala imala sam svoju mačku, zvala se Griša. Tada nisam razmišljala o mačkama, one su bile u našoj porodici nešto sasvim obično. Mnogo kasnije sam shvatila da su mačke posebna stvorenja i razumela sam zašto su ih ljudi u svim istorijskim razdobljima, osim u srednjem veku, voleli i divili im se. Mačka je slobodna, njen duh još niko nije uspeo da slomi niti da je potčini svojoj volji.

Mart 1998.

Iz moje zbirke „Velike teme i ja“

NOKTURNO

TRAŽIM SVOJU ZVEZDU U BESKRAJU SVEMIRA

BOŽE, KAKO SAM MALA ISPOD OVOG NEBA

OTVORI MI SRCE I OČISTI DUŠU OD NEMIRA

DAJ MI MNOGO LJUBAVI I SAMO KOMAD HLEBA.

ČUJEM MUZIKU. ODAKLE DOLAZE ČAROBNE NOTE

I NEBESKA SVETLOST NESTVARNA SREBRNO BELA?

SVE JAČE I GLASNIJE PIJANISIMO PRELAZI U FORTE

ŠOPEN, MIRIS ZEMLJE I VODE, U JEDNOJ ETIDI PRIČA CELA.

DUŠA SE BUDI, MUZIKA VRI, PRELIVA SE, KIPI

SRCE JE PUNO U KREŠENDU SU SE SLILE SVE NOTE.

UĆUTALE SU PTICE, TIŠINA KAO KIŠA SIPI,

PADAJU ZVEZDE, MIRIŠE TRAVA OD LEPOTE.

MOJA ZVEZDA PLEŠE U RITMU MUZIKE NEBESKE

DOK ZVEZDANA KIŠA KAO SLAP PADA SA RIMSKE CESTE

MUZIKA I SREBRNA SVETLOST GRLE PREDELE ZEMALJSKE

I MOJ GRAD ŠTO SPAVA I SANJA DA JE LEPŠI I BOLJI NEGO ŠTO JESTE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

Pročitano na Pesničkom maratonu u čast Teodora Pavlovića, Novo Miloševo, 26.9.2015.

Objavljeno na Blogu http://igramisli.blogspot.com/ 2.10.2015.

REGRAT - MASLAČAK

Regrat je zame še vedno čudežna rastlina. Ponese me v otroški svet, privabi nasmeh na ustnice in nežnost v srcu. Nekoč sem verjela, da se mi bo izpolnilo toliko želja koliko lučk bom naenkrat odpihnila. Gledala sem drobne lučke, kako letijo po zraku daleč, verjela sem, do hiše Dobre Vile in sem bila prepričana, da jih bo pobrala in mi izpolnila želje.

Otroštvo je čarobno, kajti samo otrok premore brezpogojno vero v ljudi.

April 2007.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Maslačak je i danas za mene čarobna biljka. Ponese me u svet detinjstva, izmami osmeh i probudi nežnost u srcu. Nekada sam verovala da će mi se ispuniti onoliko želja koliko malih lampiona odjednom oduvam. Gledala sam kako lete daleko, verovala sam, do kuće Dobre Vile i bila sam sigurna da će ih pokupiti i ispuniti mi želje.

Detinjstvo je čarobno, jer samo dete može bezuslovno da veruje u ljude.

April 2007.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

NOĆNA MORA

NOĆNA MORA

SANJAM I ZNAM DA SAMO SANJAM

SRCE MI LUPA, U SNU SE BOJIM SVOG SNA.

U MRAČNOJ ŠUMI U CRNU VODU URANJAM

I PADAM, PADAM, PADAM, SVE DO DNA.

OBAVIJA ME VODA LEPLJIVA, GUSTA, TEŠKA

NE VIDIM NIŠTA, NE MOGU DA DIŠEM,

PRATE ME CRNI LJUDI, MASKE BEZ SMEŠKA

DUŠA SE GRČI, KAO LIST NA VETRU SE NJIŠEM.

IZDRŽI SRCE JOŠ MALO PA ĆE SVANUTI DAN

ZAPEVAĆE GUGUTKA ISPOD PROZORA

HRABRIM SE, IAKO ZNAM DA JE TO SAMO SAN

DA JE TO SAMO JOŠ JEDNA NOĆNA MORA.

Iz moje zbirke pesama „Kamenčići u mozaiku“