NOKTURNO

TRAŽIM SVOJU ZVEZDU U BESKRAJU SVEMIRA

BOŽE, KAKO SAM MALA ISPOD OVOG NEBA

OTVORI MI SRCE I OČISTI DUŠU OD NEMIRA

DAJ MI MNOGO LJUBAVI I SAMO KOMAD HLEBA.

ČUJEM MUZIKU. ODAKLE DOLAZE ČAROBNE NOTE

I NEBESKA SVETLOST NESTVARNA SREBRNO BELA?

SVE JAČE I GLASNIJE PIJANISIMO PRELAZI U FORTE

ŠOPEN, MIRIS ZEMLJE I VODE, U JEDNOJ ETIDI PRIČA CELA.

DUŠA SE BUDI, MUZIKA VRI, PRELIVA SE, KIPI

SRCE JE PUNO U KREŠENDU SU SE SLILE SVE NOTE.

UĆUTALE SU PTICE, TIŠINA KAO KIŠA SIPI,

PADAJU ZVEZDE, MIRIŠE TRAVA OD LEPOTE.

MOJA ZVEZDA PLEŠE U RITMU MUZIKE NEBESKE

DOK ZVEZDANA KIŠA KAO SLAP PADA SA RIMSKE CESTE

MUZIKA I SREBRNA SVETLOST GRLE PREDELE ZEMALJSKE

I MOJ GRAD ŠTO SPAVA I SANJA DA JE LEPŠI I BOLJI NEGO ŠTO JESTE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

Pročitano na Pesničkom maratonu u čast Teodora Pavlovića, Novo Miloševo, 26.9.2015.

Objavljeno na Blogu http://igramisli.blogspot.com/ 2.10.2015.