Poznamo zgodbo
iz Biblije, ko so Babilonci začeli graditi stolp, ki bi jih popeljal v nebesa. Ko
je Bog videl odločnost ljudi in navdušenje nad gradnjo se je spustil na zemljo,
da vidi kako napredujejo. Takrat se je prepričal, da so vsi ljudje en narod,
ker so govorili isti jezik. Močni so in kmalu bodo zgradili stolp do nebes, je
pomislil. Odločil se je, da tega ne bo dovolil in jih bo, za njihovo nečimrnost
kaznoval. Zrušil je stolp, med ljudi posejal različne jezike, dialekte in
narečja. Nezmožni sporazumevanja so opustili gradnjo in se razkropili na vse
konce sveta.
Od takrat se
učijo tuje jezike, vendar se še vedno ne razumejo, prepirajo se, vojskujejo in
eni druge uničujejo.
Samo v sanjah
vsi razumemo vse jezike, sanje so naš rojstni kraj od Babilonskega stolpa
naprej.
Marec 1999.
Iz moje zbirke
»Velike teme in jaz«.
***
Poznata nam je priča iz Biblije, iz Knjige
postanja, o gradnji Vavilonske kule. Nojevi potomci su, ujedinjeni u nameri,
gradili kulu kako bi stigli do neba. Jednoga dana, Bog se spustio sa nebesa da
vidi šta to grade i kako napreduju. Tada se uverio da su stvarno jedan narod,
jer su govorili isti jezik. Jedinstveni su i ovo je tek početak, posle ovoga
ništa im neće biti neostvarivo što god naume, pomislio je. Odlučio je da to ne
dozvoli i da ih kazni za njihovu oholost. Srušio je kulu i među ljude posejao različite
jezike i narečja. Pošto nisu mogli da se sporazumeju, napustili su gradnju i
naselili se u različite krajeve sveta.
Od tada uče strane
jezike, ali se još uvek ne razumeju, svađaju se, ratuju i uništavaju jedni
druge.
Samo u snu svi razumemo
sve jezike, snovi su naš zavičaj od Vavilonske kule do danas.
Mart 1999.
Iz moje zbirke
»Velike teme i ja«.
Ni komentarjev:
Objavite komentar