GRIŠA

Kot otrok sem imala svojo mačko, ime ji je bilo Griša. Takrat nisem razmišljala o mačkah, v naši družini so bile nekaj povsem običajnega. Veliko kasneje sem spoznala, da so mačke nekaj posebnega, razumela pa sem tudi zakaj so jih ljudje v vseh zgodovinskih časih, razen v srednjem veku, ljubili in jih občudovali. Mačka je svobodna, njenega duha še nihče ni uspel zlomiti niti je podrediti svoji volji.

Marec 1998.

Iz moje zbirke „Velike teme in jaz“

***

Kada sam bila mala imala sam svoju mačku, zvala se Griša. Tada nisam razmišljala o mačkama, one su bile u našoj porodici nešto sasvim obično. Mnogo kasnije sam shvatila da su mačke posebna stvorenja i razumela sam zašto su ih ljudi u svim istorijskim razdobljima, osim u srednjem veku, voleli i divili im se. Mačka je slobodna, njen duh još niko nije uspeo da slomi niti da je potčini svojoj volji.

Mart 1998.

Iz moje zbirke „Velike teme i ja“