NOĆNA MORA
SANJAM I ZNAM DA SAMO
SANJAM
SRCE MI LUPA, U SNU SE
BOJIM SVOG SNA.
U MRAČNOJ ŠUMI U CRNU
VODU URANJAM
I PADAM, PADAM, PADAM,
SVE DO DNA.
OBAVIJA ME VODA LEPLJIVA,
GUSTA, TEŠKA
NE VIDIM NIŠTA, NE MOGU
DA DIŠEM,
PRATE ME CRNI LJUDI, MASKE
BEZ SMEŠKA
DUŠA SE GRČI, KAO LIST NA
VETRU SE NJIŠEM.
IZDRŽI SRCE JOŠ MALO PA
ĆE SVANUTI DAN
ZAPEVAĆE GUGUTKA ISPOD
PROZORA
HRABRIM SE, IAKO ZNAM DA
JE TO SAMO SAN
DA JE TO SAMO JOŠ JEDNA
NOĆNA MORA.
Iz moje zbirke pesama „Kamenčići u
mozaiku“
Ni komentarjev:
Objavite komentar