JA

 Rodila sam se u proleće, bila je nedelja

dok su pčele pevale iznad plavih ljubičica

tada je na prozor sletele bela golubica

mojoj majci nije silazio osmeh sa lica.

Zaljubila sam se u proleće, u njegove tople oči

srce je razdragano plesalo, sleteo je leptir beli

u moj život je doneo divne dane i još lepše noći

tada sam znala da je to ljubav za život celi.

Umreću u proleće, sa mirisom jorgovana

u zlatni smiraj dana neće biti mesta za tugu

samo lepa sećanja iz divnih sunčanih dana

dok me bela golubica vodi na obalu drugu.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

 

MUZIKA

 

Dok slušam Albinonijev Adađo saginjem glavu

čvrsto zatvaram oči da mi suze ne poteku

ja sam oblak koji je prosuo bisere u travu

i bujica osećanja što se uliva u mirnu reku.

Nessun dorma. Noć je, na mesečini lipe mirišu

glas tenora snažna osećanja pokreće u zoru

prsti prepleteni, dva srca u istom ritmu dišu

niko ne spava, zvezde su uhvaćene u prozoru.

Vreme prolazi, događaji postaju samo sećanja

Šopenov Nokturno. Muzika kao ptica doleće

ožive sećanja i želje da se ispune obećanja,

niko ne zna kada će nebo prestati da se okreće.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

PROLEĆE

 

U Sibiru na velikoj reci puca led

od silnog praska trese se drveće

drhti tajga koja seže u nedogled

kao bes sibirskog tigra stiže proleće.

Kod nas cvetaju breskve, kajsije i šljive

zima je prošla, plavi zumbul miriše

kao zeleno more talasaju se njive

dok noću padaju plahe prolećne kiše.

Odlaze ždralovi, prema severu lete

vratiće se laste, već su stigle rode

priroda je savršena, pomislim, sa malo sete

da bi neko došao prvo mora neko da ode.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

KAMEN

 

Ne volim sveće

plaši me njihov plamen.

Na duši kamen.

Iz moje pesničke zbirke »Zlatne zore«

NASPROTJA - SUPROTNOSTI

 

Vse ima svoje nasprotje in samo z njim tvori celoto. Ne bi znali kaj je dobro, če ne bi obstajalo zlo, lepote ne bi znali opisati in doživeti brez grdega, ne bi vedeli kaj je pogum, če ne bi poznali strahu. Kdo je ljubil ve kaj je sovraštvo, kdo vidi dan ve kako temna je noč in tisti ki živi v ledu nestrpno čaka tople sončeve žarke.

Vse to vemo, vendar želimo samo tisto kar je lepo in dobro. Izogibamo se njihovih nasprotij, čeprav so nam prav ta nasprotja in to, da se jih zavedamo omogočila uživanje v stvareh, ki so nam prijetne in jih želimo.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Sve ima svoju suprotnost i samo sa njom čini celinu. Ne bi znali šta je dobro da ne postoji zlo, ne bi znali da opišemo i doživimo lepo bez ružnog, ne bi znali šta je hrabrost da ne poznajemo strah. Ko je voleo zna šta je mržnja, ko vidi dan zna kako mračna je noć. Onaj ko živi u ledu nestrpljivo čeka tople sunčeve zrake.

Sve to znamo, pa ipak želimo samo ono što je lepo i dobro. Izbegavamo njihove suprotnosti, mada su nam baš te suprotnosti i to što smo ih svesni omogućili uživanje u stvarima koje su nam prijatne i koje želimo.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

 

LJUBAVNA PRIČA

 

Negde na istoku raste limunovo drvo

na bele cvetove pčele vole da sede

limun krasi mnoge bašte i celo ostrvo

ali kisele plodove niko ne želi da jede.

Na drugom kraju sveta raste vanila lepotica

tople letnje noći mirišu od njenog cveta

sanjari o jednim toplim očima, nasmejana lica

želi da takva ljubav uđe u sve domove sveta.

Jednoga dana u toploj kuhinji su se sreli

kiseo limun i mirisna vanilna iz Arabije

na prvi pogled su se beskrajno zavoleli

i nastale su moje omiljene Vanilimun gurabije.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

ZIMA

 Doleću sivi ždralovi sa njima i zima dolazi

na hladnom nebu kliktaj se čuje već ceo dan

nose ih severni vetrovi i mraz što ne prolazi

njihova sibirska močvara sniva zimski san.

Ne volim zimu ni mraz što štipa obraze,

ni severni ledeni vetar što mi oduzima dah

ne volim sive magle što danima ne prolaze

ni kada se već u rano popodne spusti mrak.

Ponekad doleti neka zalutala laka pahuljica

donese svežinu i sećanja na neke zlatne zore

još poneki suvi list zadrhti i poleti kao ptica

jutro će sutra naslikati ledeno cveće na prozore.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

 

BAJKA O JEDNOM PSU

 

Iza visokog zida u suncem obasjajnoj bašti

gde po cele dane ptice pevaju na sav glas

noću padaju zvezde u stvarnosti, ne u mašti

daleko od svakodnevnice živeo je jedan pas.

Gledao je gospodara pogledom što brige leči

lizao mu je ruke i oko njega trčkarao u krug

cvilio od radosti, dok je čekao da čuje reći

što greju dušu: ti si Vule moj najbolji drug.

Vreme surov gospodar čvrstom rukom vlada

žalost se uvukla u srce, svanuo je tužan dan

sve je stalo, samo sa oraha zlatno lišće pada

tamo gde je Vule odsanjao svoj poslednji san.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

ČEKANJE

 

Prošla je Nova godina i praznici sveti

ni slatkih kolača ni suvog voća nema više

čekamo šta će nam novi dan doneti

dok kroz crne grane padaju hladne kiše.

Čekamo da se vrate laste i da dođe proleće

da prestane kiša, da se pomere kazaljke sata

da zasija sunce, da na cvet leptir sleće

poznate korake, da neko zakuca na vrata.

Zašto čekati, sve će doći u pravi čas

nezavisno od nas suce se preko neba kreće

ne možemo da menjamo svet ali možemo nas

zato postavljam svečano sto i donosim cveće.

Šta slavimo pitaš, na stolu je sve što volimo

nov dan kažem, sunce što iza oblaka izlazi

što smo zajedno, što u ovom trenutku postojimo

što ne damo da nam život u čekanju prolazi.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.