U Sibiru na velikoj reci puca led
od silnog praska trese se drveće
drhti tajga koja seže u nedogled
kao bes sibirskog tigra stiže proleće.
Kod nas cvetaju breskve, kajsije i šljive
zima je prošla, plavi zumbul miriše
kao zeleno more talasaju se njive
dok noću padaju plahe prolećne kiše.
Odlaze ždralovi, prema severu lete
vratiće se laste, već su stigle rode
priroda je savršena, pomislim, sa malo sete
da bi neko došao prvo mora neko da ode.
Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar