Prošla je Nova godina i praznici sveti
ni slatkih kolača ni suvog voća nema više
čekamo šta će nam novi dan doneti
dok kroz crne grane padaju hladne kiše.
Čekamo da se vrate laste i da dođe proleće
da prestane kiša, da se pomere kazaljke sata
da zasija sunce, da na cvet leptir sleće
poznate korake, da neko zakuca na vrata.
Zašto čekati, sve će doći u pravi čas
nezavisno od nas suce se preko neba kreće
ne možemo da menjamo svet ali možemo nas
zato postavljam svečano sto i donosim cveće.
Šta slavimo pitaš, na stolu je sve što volimo
nov dan kažem, sunce što iza oblaka izlazi
što smo zajedno, što u ovom trenutku postojimo
što ne damo da nam život u čekanju prolazi.
Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.
Ni komentarjev:
Objavite komentar