Spušta se veče kao predivna
kulisa
od plavog brokata izvezenog
zlatom
iz bašte dolaze oblaci noćnih
mirisa
sedimo tiho i pričamo skoro
šapatom.
Sećamo se nekih čarobnih
putovanja
nestvarnih prizora iz daleke
Kapadokije
topline vode belih slapova sa
Pamukkala
i ukusa kestena sa čokoladom iz
Konije.
Govorimo sve manje. Ti misliš na
Sirene
što u dubini mora čuvaju
Posejdonova vrata
a ja na majsku plahu kišu,
kajsije zelene
i na zlatne njive suncokreta iz
Banata.
Iz moje pesničke zbirke »Daleki
horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar