BOŽANSKI NEKTAR

Vsak dan proti večeru se Veliki Kreator usede pod drevo izobilja in spije svoj božanski nektar, kavo. Nekega dne se je v šalici kave ujel sončev žarek in mu obsijal obraz. Veliki Kreator se je žalostno nasmehil, spomnil se je svojega nekdanjega angela Luciferja in tiho dejal.

- Bil si angel svetlobe, vsi smo te ljubili. Zakaj si me izdal?

Takrat je zaslišal oddaljen glas.

- Tudi tukaj sem priljubljen.

- Spet se je pokazalo, da kazen redko doseže svoj namen. Bolje je odpuščati, je rekel Veliki Kreator in spil še en požirek kave.

Iz moje zbirke razmišljanj: »Drobtinice z Minervine mize«

***

U smiraj dana Veliki Kreator sedne ispod drveta izobilja i popije svoj božanski nektar, kafu. Jednoga dana iz šoljice kafe zablistao je sunčev zračak i osvetlio mu lice. Veliki Kreator se tužno nasmešio, setio se svog nekadašnjeg anđela Lucifera i tiho rekao.

- Bio si anđeo svetlosti, svi smo te voleli. Zašto si me izneverio?

Tada je čuo udaljen glas.

- I ovde me vole.

- Opet se pokazalo da kazna retko postigne svoj cilj. Bolje je opraštati, rekao je Veliki Kreator i srknuo još jedan gutljaj kafe.

Iz moje zbirke razmišljanja: »Mrvice sa Minervine trpeze«