Sutra su Zadušnice. Ova pesma je
za moje roditelje, a ovo je kuća u kojoj su živeli.
Za one koji su nosili život na
dlanu
i čuvali decu, svoje blago
najveće
pružali im sigurnost u svakom
danu
kao što se Zemlja oko Sunca
okreće.
Za one koji su vreme merili
svojom merom
umešenim hlebom, žetvom žita,
letom ptica
i živeli ceo život u nadi i sa
čvrstom verom
da im nečasne senke neće preći
preko lica.
Za one koji nisu želeli nikom da
sude
u svetu gde svaki čovek ima
svoju brigu
znali su da će jednoga dana sve
ljude
gospod Bog upisati u svoju
knjigu.
Iz moje zbirke „Daleki
horizonti“.
Ni komentarjev:
Objavite komentar