Pošla sam iz bele tačke u
dubini Svemira
iz dalekih, umu ne
shvatljivih Maglina
nosila me čežnja i želja
nečijih nemira
u svet pun obećanja gde vlada
milina.
Bog jedini gospodar vremena i prostora
odredio je moj život i izabrao
mi put
zahvalna sam na sreći, ljubavi i
darovima
koje mi je namenio kao pratnju i
Usud.
Na oštrroj granici između viših
svetova
dubokoj kao prva brazda koju
zaore plug
blista belo svetlo starije od
hiljadu vekova
zove me nazad da može da se
zatvori krug.
Iz moje pesničke zbirke »Daleki
horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar