BAJKA O JEDNOM PSU

 

Iza visokog zida u suncem obasjajnoj bašti

gde po cele dane ptice pevaju na sav glas

noću padaju zvezde u stvarnosti, ne u mašti

daleko od svakodnevnice živeo je jedan pas.

Gledao je gospodara pogledom što brige leči

lizao mu je ruke i oko njega trčkarao u krug

cvilio od radosti, dok je čekao da čuje reći

što greju dušu: ti si Vule moj najbolji drug.

Vreme surov gospodar čvrstom rukom vlada

žalost se uvukla u srce, svanuo je tužan dan

sve je stalo, samo sa oraha zlatno lišće pada

tamo gde je Vule odsanjao svoj poslednji san.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

ČEKANJE

 

Prošla je Nova godina i praznici sveti

ni slatkih kolača ni suvog voća nema više

čekamo šta će nam novi dan doneti

dok kroz crne grane padaju hladne kiše.

Čekamo da se vrate laste i da dođe proleće

da prestane kiša, da se pomere kazaljke sata

da zasija sunce, da na cvet leptir sleće

poznate korake, da neko zakuca na vrata.

Zašto čekati, sve će doći u pravi čas

nezavisno od nas suce se preko neba kreće

ne možemo da menjamo svet ali možemo nas

zato postavljam svečano sto i donosim cveće.

Šta slavimo pitaš, na stolu je sve što volimo

nov dan kažem, sunce što iza oblaka izlazi

što smo zajedno, što u ovom trenutku postojimo

što ne damo da nam život u čekanju prolazi.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

 

NA DAN SVETOG NIKOLAJA

 

Na dan svetog Nikolaja osvanulo je jutro belo

čarobnim glasom dozvao je lake pahuljice

posuo srebrnim prahom njive i naše selo

u svečanu odeždu obukao bašte i ulice.

Jutro je blistalo visoko iznad belih grana

sunce je pozlatilo nebo i zemlju celu

svi smo bili svesni veličine tog dana

svuda po svetu pa i u našem selu.

Sveti Nikolaj nas gleda sa stare ikone

u tom trenutku od večnosti otetom

u svetosti praznika ceo svet zastane

dok nas blagosilja svojom rukom svetom.

Iz moje zbirke pesama „Kamenčići u mozaiku“

 

PRIJATELJI

Ko nam je dobro, smo vsi dobri in ljubeči, ko pa smo žalostni in nesrečni, iščemo nekaj na kaj se vedno lahko zanesemo. To so prijatelji. Ni treba, da bi se videvali vsak dan, dovolj je, da vemo, da so tam nekje in da mislijo na nas. Spomin na dneve, ki smo jih skupaj preživeli pa bo grel našo dušo tudi takrat, ko jih ne bo blizu nas.

Prijateljstvo se meri s preizkušnjami.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Kada nam je dobro, svi smo dobri i ljubazni, a kada smo tužni i nesrećni tražimo nekoga na koga možemo uvek da računamo. To su prijatelji. Ne treba da ih viđamo svaki dan, dovoljno je da znamo, da su tu i da misle na nas. Sećanje na dane koje smo zajedno proveli, grejaće našu dušu i onda kada su daleko.

Prijateljstvo se meri iskušenjima.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

 

JESEN

Sitna kiša je ukrala i popila dan

jedno lice je ukralo sunčev sjaj

jedan osmeh mi je noćas odneo san

ništa ne pitam, sve se vrti u beskraj.

Opet vetar ružama svlači haljine

gole ruže stidljivo saginju glavu

ptice su pojele poslednje maline

 prvi mraz je pao na zelenu travu.

 

Jesen je, na grad plako mrak pada

iznad oblaka sigurno sija mesec žut

vetar će odneti maglu kao nekada

u zoru će sunce opet pronači svoj put.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«.

 

O LJUBEZNI - O LJUBAVI

 

Pogosto mislimo, da v ljubezni dobimo manj kot dajemo, ker druge sodimo po sebi, iz česar izhajajo tudi naša pričakovanja. Merilo stvari smo lahko samo sami sebi. Takoj, ko je tu še nekdo drug, se merila spremenijo in ne moremo pričakovati, da je mera za vse enaka.

Pozabljamo, da smo različni pa tudi, da so naše možnosti različne. Nekateri imajo v sebi več, drugi manj, vsak pa daje to, kar ima in kolikor lahko.

Ko začnemo ljubezen meriti, je to znamenje, da je ni več.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Često mislimo da u ljubavi dajemo više nego što dobijamo, jer o drugima sudimo prema sebi, pa su takva i naša očekivanja. Merilo stvari možemo biti samo sebi, čim je tu još neko drugi, merila se menjaju i ne možemo očekivati, da mera ostane za sve ista.

Zaboravljamo da smo različiti, kao i da su naše mogućnosti različite. Neko ima u sebi više, drugi manje, a svako daje to što ima i koliko može.

Kada počnemo da merimo ljubav, to je znak da je više nema.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

 

ZABORAV

 

Na dnu mora više ne plove brodovi

tišina briše njihove poslednje tragove

uzalud ih čekaju ljudi i daleki gradovi

uzalud ih plava pučina sve glasnije zove.

Na dnu mora vlada stravična tišina

kao čelični štit je neprobojan mrak

na brodove pada svemirska prašina

tamo ne zaluta ni jedan sunčev zrak.

Izgubili su nadu oni koji su ih čekali

vreme zaboravom suši suze i sveće gasi

razbilo se ogledalo u kom su se ogledali

ponekad školjku donesu morski talasi.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«