Na dnu mora više ne plove brodovi
tišina briše njihove poslednje tragove
uzalud ih čekaju ljudi i daleki gradovi
uzalud ih plava pučina sve glasnije zove.
Na dnu mora vlada stravična tišina
kao čelični štit je neprobojan mrak
na brodove pada svemirska prašina
tamo ne zaluta ni jedan sunčev zrak.
Izgubili su nadu oni koji su ih čekali
vreme zaboravom suši suze i sveće gasi
razbilo se ogledalo u kom su se ogledali
ponekad školjku donesu morski talasi.
Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar