ČESTITKA

 

SREČNO NOVO LETO 2020!

SREĆNA NOVA 2020. GODINA!

СРЕЌНА НОВА 2020. ГОДИНА!

С НОВЫМ ГОДОМ!

BOLDOG ÚJ ÉVET!

BONNE ANNÉE!

HAPPY NEW YEAR!

Minilo je še eno leto. Malce se oziramo nazaj, mogoče z nostalgijo, vendar bolj gledamo v prihodnost z upanjem in z velikimi pričakovanji.

Želim, da vsem novo 2020. leto prinese obilo dobrega! Naj bo leto, ki prihaja, leto sonca, radosti in sreče, naj pride v miru in v miru naj se izteče.

SREČNO!!!

***

Još jedna godina je prošla. Obaziremo se unazad sa nostalgijom, ali je naš pogled uperen u budućnost sa nadom i velikim očekivanjima.

Želim da svima, nova 2020. godina donese svako dobro! Neka godina koja dolazi bude godina sunca, sreće i radosti, neka donese mir i blagostanje i neka se u miru oprosti od nas.

SREĆNO!!!

DVA VITEZA

Bilo je nekoč, nekje proti koncu meseca maja,

ko sta se Jure Pogumni in Tomaž Silni, dva viteza,

odpravila poiskat votlino strašnega Ognjenega Zmaja,

kjer je bil zakopan zaklad mogočnega kralja Kreza.

Prepelezala sta visoke skale in prehodila planine,

preplavala globoko reko in čez prepad naredila most,

v tesni soteski premagala razbojnike neusmiljene,

proti večeru sta vstopila v srhljivi Čarovničin gozd.

Prebijala sta se skozi temo, z veje je krakal črni vran,

blede prikazni so pele, čarovnica je celo noč plesala,

dva vrla viteza sta brez strahu v gozdu čakala dan.

Ko sta zaspala, ju je varovala čarobna kresnička mala.

***

Bilo je to jednom negde krajem meseca maja

kada su Jure Hrabri i Tomaž Silni, dva viteza

krenuli da pronađu pećinu strašnog Ognjenog Zmaja

gde je bilo zakopano blago moćnog kralja Kreza.

Savladali su strme stene i visoku planinu

preplivali široku reku dubokih vrtloga punu

u uskom klancu pobedili razbojničku družinu

i tek u sumrak ušli u strašnu Veštičinu šumu.

Probijali su se kroz vlažnu maglu i gusti mrak

noćna bića su plesala sve dok nije svanuo dan

od straha je i bledi mesec zašao za crni oblak,

spavali su dok im je mali zeleni svitac čuvao san.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

BAJKA O LJUBICI

 

Negde iza beskrajnih njiva kukuruza i zrelog žita

tamo gde na cvet suncokreta sleće zlatna bubica

među voćnjacima i vinogradima, ako neko pita

na raskršću puteva u ruži vetrova živi Ljubica.

Ti ne možeš da uđeš u bajku, čujem neke glasove,

to je svet za princeze i prinčeve na belim konjima

za strašne zmajeve, čarobnjake i hrabre vitezove

tamo mudraci vladaju i odolevaju svim izazovima.

Mogu, kažem, ja imam svog princa i od zlata jabuku

Žar-pticu koja vodi krilatog Pegaza na svilenoj uzici

već sam ukrotila sve svoje zmajeve, jedu mi iz ruku

a vi verovali ili ne, ali ovo je bajka o jednoj Ljubici.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

ŠAH

Ko je Veliki Kreator dokončal svoj največji projekt Stvarjenje sveta, je začutil neskončno praznino v duši. Postal je nemiren, saj je bil navajen delati. Premišljeval je kako bi izpolnil svoj čas. Spomnil se je. Izmislil si je šah. Šahovske figure so bile simboli ljudi, njihovih lastnosti in življenjskih razmer.

In videl je, da je to dobro!

Igro je podaril ljudem in jih tako prisilil, da razmišljajo.

Danes še vedno ure in ure presedi pred šahovsko tablo in igra svojo igro. To je njegova najljubša zabava. Postavlja nas kot svoje figure, premika in vodi, ne da bi kdor koli vedel kako in kdaj se bo partija končala.

Iz moje zbirke: »Drobtinice z Minervine mize«

***

Kada je Veliki Kreator završio svoj najveći projekat, Stvaranje sveta, osetio je beskrajnu prazninu u duši. Postao je nemiran, jer je navikao da radi. Razmišljao je i tražio način kako da ispuni svoje vreme. I setio se. Izmislio je šah. Šahovske figure su bile simbol ljudi, njihovih osobina i životnih prilika.

I video je da je to dobro!

Igru je poklonio ljudima i na taj način ih primorao da razmišljaju.

Veliki Kreator još uvek sate i sate presedi pred šahovskom tablom i igra svoju igru. Postavlja nas kao svoje figure, pomera i vodi, a mi ne znamo kako i kada će se ta partija završiti.

Iz moje zbirke: »Mrvice sa Minervine trpeze«

PESMA LJUBAVI I NADE

Zemlja tutnji, nebo grmi, svet se ruši

krik srca se gubi u tresku zatvorenih vrata

zaglušujuća tišina vrišti, reč teška ljubav guši

zamiru poslednji otkucaji nevidljivog sata.

Ne daj se srce.

Šapuće nada.

Duša se grči pod udarcima bola

stežu je magle tuge, padaju hladne, crne kiše

gasi se bledi zračak sveće na kraju stola

mrak je, nestajanje, zaborav, nema ničeg više.

Ne daj se dušo.

Šapuće nada.

Iz vremena, kao zlatne pčele, izranjaju misli nove

sa dalekih polja donose lekoviti med

oblaci visoko na nebu slikaju ružičaste snove

sunce procveta kao predivan rajski cvet.

Dobar dan svete.

Smeši se nada.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

BAJKA O JEDNOM PSU

Iza visokog zida u suncem obasjajnoj bašti

gde po cele dane ptice pevaju na sav glas

noću padaju zvezde u stvarnosti, ne u mašti

daleko od svakodnevnice živeo je jedan pas.

Gledao je gospodara pogledom što brige leči

lizao mu je ruke i oko njega trčkarao u krug

cvilio od radosti, dok je čekao da čuje reći

što greju dušu: ti si Vule moj najbolji drug.

Vreme surov gospodar čvrstom rukom vlada

žalost se uvukla u srce, svanuo je tužan dan

sve je stalo, samo sa oraha zlatno lišće pada

tamo gde je Vule odsanjao svoj poslednji san.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

ELEGIJA

Sutra su Zadušnice. Ova pesma je za moje roditelje, a ovo je kuća u kojoj su živeli.

Za one koji su nosili život na dlanu

i čuvali decu, svoje blago najveće

pružali im sigurnost u svakom danu

kao što se Zemlja oko Sunca okreće.

Za one koji su vreme merili svojom merom

umešenim hlebom, žetvom žita, letom ptica

i živeli ceo život u nadi i sa čvrstom verom

da im nečasne senke neće preći preko lica.

Za one koji nisu želeli nikom da sude

u svetu gde svaki čovek ima svoju brigu

znali su da će jednoga dana sve ljude

gospod Bog upisati u svoju knjigu.

Iz moje zbirke „Daleki horizonti“.