DVA VITEZA

Bilo je nekoč, nekje proti koncu meseca maja,

ko sta se Jure Pogumni in Tomaž Silni, dva viteza,

odpravila poiskat votlino strašnega Ognjenega Zmaja,

kjer je bil zakopan zaklad mogočnega kralja Kreza.

Prepelezala sta visoke skale in prehodila planine,

preplavala globoko reko in čez prepad naredila most,

v tesni soteski premagala razbojnike neusmiljene,

proti večeru sta vstopila v srhljivi Čarovničin gozd.

Prebijala sta se skozi temo, z veje je krakal črni vran,

blede prikazni so pele, čarovnica je celo noč plesala,

dva vrla viteza sta brez strahu v gozdu čakala dan.

Ko sta zaspala, ju je varovala čarobna kresnička mala.

***

Bilo je to jednom negde krajem meseca maja

kada su Jure Hrabri i Tomaž Silni, dva viteza

krenuli da pronađu pećinu strašnog Ognjenog Zmaja

gde je bilo zakopano blago moćnog kralja Kreza.

Savladali su strme stene i visoku planinu

preplivali široku reku dubokih vrtloga punu

u uskom klancu pobedili razbojničku družinu

i tek u sumrak ušli u strašnu Veštičinu šumu.

Probijali su se kroz vlažnu maglu i gusti mrak

noćna bića su plesala sve dok nije svanuo dan

od straha je i bledi mesec zašao za crni oblak,

spavali su dok im je mali zeleni svitac čuvao san.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«