Neke misli moraju ostati bez reči
po predelima duše sa njima
putujem
one su čudesan melem što sve
rane leči
i nebeska muzika koju samo ja
čujem.
Kada grube reči kao otrovne
strele polete
ka srcu što samo za ljubav i
praštanje zna
misao tajna bez reči neprobojan
štit isplete
da duša može da ostane izvan
svakog zla.
U danima neizvesnosti, žalosti i
tuge
kad srce ne može gorke suze da
spreči
duša me zagrli i odvede u
predele druge
gde vladaju misli koje su ostale
bez reči.
Iz
moje pesničke zbirke »Daleki horižonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar