Ponekad poželim
da zavirim u drugi svet
u predele odakle
se još niko
vratio nije
da za trenutak vidim moje mile
duše opet
ali se uplašim od tajni koje taj
svet krije.
Ponekad se
pitam kako im je iznad oblaka
u rajskom vrtu gde sa
anđelima
kolo vode
tamo gde se ne meri vreme od zore
do mraka
da li su od nedaća i patnji
uspeli da se oslobode.
Ponekad
poželim da mogu da im ispričam priče
da im kažem ono što sam
želela a nisam znala
da vide moje oči što na njihove
sve više liče
da im pevam pesmice kao kada
sam bila mala.
Iz
moje pesničke zbirkr »Daleki horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar