U jednoj šumi ispod širokog
nebeskog svoda
raste stoletni hrast koji
gromovima odoleva
iz dubina, iz njegovog korena
izvire živa voda
koja podmlađuje i leči srce i
dušu od svih bolova.
Uliva se u jezero gde se vile
kupaju dok ne svane
tamo se oduvek Žar-ptica iz
pepela ponovo rađa
hrabri ratnik tom vodom leči
svoje teške rane
nepoznata tajanstvena žena
odatle odlazi mlađa.
Mnogi tu šumu, hrast i srebrno
jezero bez dna
vekovima traže, pustolovski duh
nikad ne miruje
vreme je izbrisalo tragove, samo
Kasandra zna
gde je čarobna šuma i izvor,
ali joj niko ne veruje.
Iz moje pesničke zbirke »Daleki
horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar