Leto je. Pun mesec sedi na
krošnji starog oraha
svetli
kao lampa na stolu u bašti ispod jorgovana
oko
njega plešu šareni noćni leptiri bez predaha
razmišljam
o događajima iz dalekih davnih dana.
Povlači
se letnja žega ponoć donosi svežinu
moglo
je bolje i moglo je više, bile su prilike.
Sada
to znam. Dok noćni povetarac
remeti tišinu
ja
gledam u nebo tamno kao sa van Gogove slike.
Vreme
prolazi, moj život ima drugačiji smisao
to
spoznanje odnosi sumnje, zora pobeđuje mrak
godine
donose mudrost i Hegel je nekada napiso
veliku
istinu da Minervina sova poleće u sumrak.
Iz
moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar