Volim da gledam oblake na
nebeskom plavetnilu
dok
nošeni vetrom menjaju oblike onako kako žele
čas
liče na iskre konje, a čas na tek uzoranu njivu
te
nestvarne čarobne slike sa mnom uvek podele.
Divim
se njihovoj slobodi dok idu u beskraj Svemira
u
predele nepoznate i tajne gde još niko kročio nije
plove
kroz izazove vetrova u svet satkan od nemira
otkrivam
tajne, tražim feniksa što vodu iz raja pije.
Volim
da gledam oblake kako se ogledaju u mirnoj vodi
kao
da nebo silazi na zemlju i život drhti od zakona tog
svet
postaje mesto nade, ispunjeno je obećanje o slobodi
kako
na nebu tako i na zemlji, kao što je nekad govorio Bog.
Iz
moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar