Preći
ćemo tačku našeg sadašnjeg postojanja
ući
ćemo u svet gde vlada nebeska muzika
tamo
niko ne razmišlja o tački nestajanja
taj
svet je predivan kao sa Moneovih slika.
Muzika
zvuči kao kad se nebo polako otvara
ne
žurimo, znamo da je strpljenje najveća vrlina
tamo
je večnost, sve traje i nikad se ne zatvara
zlatna
blistava kapija iza koje se krije istina.
Mi
smo ptice iz istog jata, uvek zajedno letimo
putem
izazova prema suncu kroz bure i oluje
kroz
vreme što je prošlo da budućnost potsetimo
da
smo jedan lik koji uvek samo pravu ljubav čuje.
Iz
moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar