PROMOCIJA MOJE PESNIČKE ZBIRKE "KAMENČIĆI U MOZAIKU" IV DEO

NADA

Kada je Pandora otvorila kutiju iz nje su izašla sva zla sveta i zapretila da unište čovečanstvo koje je do tada živelo u blagostanju. Pandora je kutiju uspela da zatvoriti pre nego što je iz nje izašla Nada. Tako je spasla svet od najveće nesreće. Od tada je prošlo mnogo vremena, postali smo deo sveta koji se brzo menja i naučili da život ne ide uvek onako kako smo planirali. Zato se prilagođavamo sa nadom da će biti bolje i da će doći bolja vremena. Bez nade ostali bi uskraćeni za sliku jednog sveta koji bi zauvek ostao u tami, ostali bi bez sjaja nezaboravnih trenutaka, bez sjaja radosti, bez sjaja patnje, ne bi ušli u lavirinte čovekovog srca. Nada je uvek u budućnosti i pomaže nam da shvatimo da na svetu nema ničeg moćnijeg od vremena, jer samo vreme otkriva istinu i samo u vremenu se nalaze odgovori na pitanja koja uporno postavljamo. Neko je jednom rekao da je čovekov život u kosmičkom vremenu kratak kao treptaj oka. Malo znam o kosmičkom vremenu, ne znam ni čijim se to treptajem oka meri čovekov život, ali znam da je sećanje kratko. Ali nadam se da sećanjem možemo da zaustavimo vreme i da za nas važne trenutke zapišemo u istoriju. Nadam se i verujem da smo i mi deo istorije, da smo deo jedne priče, koja bi bez nas bila nepotpuna.

VREME

Kažu da je naš život samo trenutak

neizmerljiv u dimenziji vremena

da je kratak kao oka treptaj

i nevažan kao u moru belutak.

Možda, ali to je naše vreme

živimo i ne pitamo za mere

ne razmišljamo o večnosti

to su neke daleke teme.

Sve veliko se sastoji iz malog

i nije važno da li može da se meri,

kroz malo smo deo veličanstvene celine

i zato znam da i Svemir živi u meni.

I snovi su nada. Snovi su most između podsvesti i svesti, govorio je Jung. Sanjamo i nadamo se da će naši snovi jednom postati stvarnost.

SNOVI

Budi me zora.

Nedosanjani snovi

prate me ceo dan.

Nada je uteha i pogled u budućnost. I posle najtužnijih i najdramatičnijih događaja uvek postoji nada. Ona čini da na život gledamo sa verom i optimizmom.

PESMA LJUBAVI I NADE

Zemlja tutnji, nebo grmi, svet se ruši

krik srca se gubi u tresku zatvorenih vrata

zaglušujuća tišina vrišti, reč teška ljubav guši

zamiru poslednji otkucaji nevidljivog sata.

Ne daj se srce.

Šapuće nada.

Duša se grči pod udarcima bola

stežu je magle tuge, padaju hladne, crne kiše

gasi se bledi zračak sveće na kraju stola

mrak je, nestajanje, zaborav, nema ničeg više.

Ne daj se dušo.

Šapuće nada.

Iz vremena, kao zlatne pčele, izranjaju misli nove

sa dalekih polja donose lekoviti med

oblaci visoko na nebu slikaju ružičaste snove

sunce procveta kao predivan rajski cvet.

Dobar dan svete.

Smeši se nada.

I za kraj pesma na slovo S – SNEG koja mi je veoma draga. Bio je to za mene mali pesnički izazov. Napisati pesmu u kojoj sve reči počinju istim slovom, a da se sačuva oblik i rima. To je istovremeno i sećanje na detinjstvo kada smo pevali slične pesmice. Još uvek negujem dete u sebi i ne dozvoljavam da ga povredi gruba stavarnost. To dete je čuvar moje duše.

S – SNEG

Sova Sofija spava

svetli sleđeni Svemir

sipi srebro sa severa

spokojno sniva svet.

Sanjam sumorne snove

samotne sive senke strepe

slute studene strahove

smetovi sakrivaju stihove.

Seta stiže sa svitanjem

strepnja staje sa sećanjem

sitno sipi srebrni sneg

sova Sofija sanja sunce.

Da se kraju opet vratim na kamenčiće u mozaiku. Kao što je svaka pesma mali mozaik sastavljen od slova i reči, zbirka pesama je mozaik sasavljen iz tih pesama. Želim i verujem da je i moja zbirka pesama kamenčić u jednom mnogo većem mozaiku, mozaiku književnosti. Na taj način mogu da podnesem sve izazove pisanja, jer me vodi neuništiva, uporna pozitivna misao da nije sve uzalud.