VERA
Kao
ljubav i vera je kod svakog pojedinca posebna i drugačija i
pojavljuje se u širokom spektru. Kod mene je vera lična stvar. To
je vera u Boga, u ljude, u dobro, vera u život. Uvek sam verovala da
postoji nešto više, da je to što smo ovde i sada premalo i da je
samo u službi nečeg većeg. Verujem da je ovaj život samo slutnja
nekog lepšeg i boljeg sledećeg života i da je sve uzročno
posledično povezano. Ta misao je utešna i umiruje moju dušu kao
molitva. Zato su me prijatno iznenadile Anine ilustracije. Slike sam
videla nekoliko dana pre pripreme knjige za štampu i prvo što sam
primetila bio je krug i mozaik na svakoj slici. Krug je simbol
beskraja i večnosti. Slikarka je nezavisno od mene osetila tu
emociju i prenela je na slike čime je obogatila moju zbirku pesama.
BOŽIĆ
Ide
Božić bata...
Sećanje
na davno Badnje veče
na
radoznale oči sestre i brata
na
tihe priče uz svetlost sveće.
...Nosi
kitu zlata...
Priče
i bajke iz davnih vremena
naši
preci ulaze na velika vrata
preko
mostova što nose naša imena.
...Da
pozlati vrata...
Božić
je osvetio naš kućni prag
sunce
sija sjajem žutog dukata
u
kuću je ušao gost svima drag.
Hristos
se rodi! Vaistinu se rodi!
Mir
božji! Svet se svakom dobru nada
zasijala
je nova zvezda da nas vodi
ja
verujem u moć Božića i sada.
Svi
se pre ili kasnije zapitamo odakle smo došli, kakvo je naše
poslanstvo na ovom svetu i kuda idemo. I Soren Kirkegor, danski
filozof, bavio se tim pitanjima. Kada je govorio o razvojnom putu
čoveka, rekao je da svi prolazimo kroz tri faze, estetsku, etičku i
mističnu. Pretpostavljam da se nam misli o našem postojanju
pojavljuju u ovoj drugoj, etičkoj fazi. Tada spoznamo da postoji
mnogo pitanja na koja ne znamo da odgovorimo, jer je naše znanje
ograničeno, a iskustvo nedovoljno. Zato često čujemo da dolazimo
iz ništa i idemo u ništa, što samo potvrđuje činjenicu da ne
znamo. Ali dođe vreme kada počnemo da razmišljamo o prošlosti i
tada postanemo svesni da razmišljamo o vremenu i o nama u tom
vremenu. Kada razmišljam o životu poredim ga sa lavirintom.
Lavirint
kao životni put sa brojnim preprekama je motiv star kao i
čovečanstvo. Najpoznatiji je onaj Dedalov na Kritu. Da nije lako
izaći iz lavirinta spoznao je i Ikar, Dedalov sin, a Tezej je uspeo
da nađe izlaz pomoću niti koju mu je dala Arijadna. Nama, običnim
smrtnicima predodređen je samo jedan izlaz. Rođenjem
smo primorani da uđemo u lavirint života. Na njegovim putevima
srećemo se sa raznim iskušenjima i zamkama koje prevazilazimo svako
na svoj načim. Nekada lutamo, a ja svoj lavirint osvajam stazu po
stazu. Na tom putu me vodi želja za osvajanjem lične slobode,
ljubav prema porodici i misao da sve može ponovo da se izgradi kao
što se Žar-ptica (feniks) ponovo rađa iz svog pepela.
LAVIRINT
U
beskrajnom Svemiru beskonačno vreme
i
ja tek neznatno zrno ognjene prašine
uhvaćeno
u zamku, u života seme
ostavljeno
da luta kroz lavirint tišine.
Život
je lavirint pun zamki i nepredvidljiv
liči
na san o prapočetku i Zvezdi vodilji sa visine
njen
sjaj pokazuje smer samo očima duše vidljiv
u
slobodu koju tražim za sebe na stazi istine.
Ljubav
je tu blizu, vidim Žar-pticu
u gnezdu
želim
je i idem dalje, znam da ne smem stati
u
beskrajnim sazvežđima tražim svoju zvezdu
i
uzimam slobodu koju mi život neće dati.
Obećanje
sreće na stazi izazova od nebeske prašine
kraj
joj je sakriven u magli prozračnoj negde daleko
borim
se da me ne prekrije koprena zloslutne tišine
da
čujem smeh dece, da od mene ostane bar neko.
Izlazim
na sunce, zadivi me pejzaža novog lepota
čitam
reči u večnost uklesane: Ovo je poruka za tebe,
prošla
si kroz svoje vreme i kroz lavirint života
na
njegovim stazama ostavila si najbolji deo sebe.
Dok
čekam, sedim na poslednjem kamenu
gledam
plavo nebo, oblake i male laste let
osećam
hladan dodir vremena na ramenu
poželim
da se od mog pepela izgradi bolji svet.
Ni komentarjev:
Objavite komentar