GOLUBICE

GOLUBICE AFRODITINE PTICE

U ZORU PREMA SUNCU POLETE

PORUKU LJUBAVI NOSE

U SVAKI KUTAK NA ZEMLJI SLETE.

VRAĆAJU SE KADA MESEČINA OBGRLI SVET

U KLJUNU GRANČICU MIRTE NOSE

AFRODITIN BELI MIRISNI CVET

NA OLTAR LJUBAVI VEČITE PRINOSE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

KONEC SVETA - KRAJ SVETA

Makedonija, Ohrid, arheološko nalazište Plaošnik

Preroki, vedeževalke in vidci so že ničkolikokrat napovedovali konec sveta.

Pravijo, da v letih pred koncem sveta pride na dan in se ovrednoti vse kar so ljudje delali, mislili, o čemer so sanjali in kar so upali. Vendar vsaka vrednota, življenje, resnica ali zgodovina, postane brez vrednosti in smisla, če ne premaga časa in minljivosti. Takrat se vse spremeni. Poenotita se resnica in laž, življenje in smrt, dobro in zlo, znanje in neznanje, ljubezen in sovraštvo, vse postane privid in zabloda, svet kakšnega poznamo pa se spremeni v prah in pepel. 

So se tudi tokrat zmotili?

Okrober 2015.

Iz moje zbirke „Velike teme in jaz“

***

Već nebroj puta su razni proroci, babe vračare i vidovnjaci najavljivali kraj sveta.

Kažu da u poslednjim godinama, pre nego što svet nestane, izlazi na videlo i ocenjuje se sve što su ljudi radili, šta su mislili, o čemu su sanjali i čemu su se nadali. A svaka vrednost, bilo da se radi o životu, istini ili istoriji, ukoliko ne pobedi vreme i prolaznost, postaje bezvredna i gubi smisao. Tada se sve menja. Istina se poistovećuje sa lažju, život sa smrću, dobro sa zlom, znanje sa neznanjem, ljubav sa mržnjom, sve se pretvara u privid i obmanu, a svet kakvog poznajemo u prah i pepeo.

Da li su se i sada prevarili?

Okrobar 2015.

Iz moje zbirke „Velike teme i ja“

JEZIK

Ana Vidmar,  vir: http://lepopisana.blogspot.com/2013/04/proti-zapadu-brodolom-upanja.html

 

Poznamo zgodbo iz Biblije, ko so Babilonci začeli graditi stolp, ki bi jih popeljal v nebesa. Ko je Bog videl odločnost ljudi in navdušenje nad gradnjo se je spustil na zemljo, da vidi kako napredujejo. Takrat se je prepričal, da so vsi ljudje en narod, ker so govorili isti jezik. Močni so in kmalu bodo zgradili stolp do nebes, je pomislil. Odločil se je, da tega ne bo dovolil in jih bo, za njihovo nečimrnost kaznoval. Zrušil je stolp, med ljudi posejal različne jezike, dialekte in narečja. Nezmožni sporazumevanja so opustili gradnjo in se razkropili na vse konce sveta.

Od takrat se učijo tuje jezike, vendar se še vedno ne razumejo, prepirajo se, vojskujejo in eni druge uničujejo.

Samo v sanjah vsi razumemo vse jezike, sanje so naš rojstni kraj od Babilonskega stolpa naprej. 

Marec 1999.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«.

***

Poznata nam je priča iz Biblije, iz Knjige postanja, o gradnji Vavilonske kule. Nojevi potomci su, ujedinjeni u nameri, gradili kulu kako bi stigli do neba. Jednoga dana, Bog se spustio sa nebesa da vidi šta to grade i kako napreduju. Tada se uverio da su stvarno jedan narod, jer su govorili isti jezik. Jedinstveni su i ovo je tek početak, posle ovoga ništa im neće biti neostvarivo što god naume, pomislio je. Odlučio je da to ne dozvoli i da ih kazni za njihovu oholost. Srušio je kulu i među ljude posejao različite jezike i narečja. Pošto nisu mogli da se sporazumeju, napustili su gradnju i naselili se u različite krajeve sveta.

Od tada uče strane jezike, ali se još uvek ne razumeju, svađaju se, ratuju i uništavaju jedni druge.

Samo u snu svi razumemo sve jezike, snovi su naš zavičaj od Vavilonske kule do danas.

Mart 1999.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«.

GRIŠA

Kot otrok sem imala svojo mačko, ime ji je bilo Griša. Takrat nisem razmišljala o mačkah, v naši družini so bile nekaj povsem običajnega. Veliko kasneje sem spoznala, da so mačke nekaj posebnega, razumela pa sem tudi zakaj so jih ljudje v vseh zgodovinskih časih, razen v srednjem veku, ljubili in jih občudovali. Mačka je svobodna, njenega duha še nihče ni uspel zlomiti niti je podrediti svoji volji.

Marec 1998.

Iz moje zbirke „Velike teme in jaz“

***

Kada sam bila mala imala sam svoju mačku, zvala se Griša. Tada nisam razmišljala o mačkama, one su bile u našoj porodici nešto sasvim obično. Mnogo kasnije sam shvatila da su mačke posebna stvorenja i razumela sam zašto su ih ljudi u svim istorijskim razdobljima, osim u srednjem veku, voleli i divili im se. Mačka je slobodna, njen duh još niko nije uspeo da slomi niti da je potčini svojoj volji.

Mart 1998.

Iz moje zbirke „Velike teme i ja“