 |
| Fotografija: Marjan Vidmar, Slovenija |
Pretreseni
zaradi izgub in ločitev pogosto razmišljamo, kaj in kako naprej. Težko nam je
živeti z izgubami, saj ločitev od vsakega dragega bitja odnese del nas s seboj.
Tolažimo se z mislijo, da bodo živeli v našem spominu za vedno in še dan več.
Spomin pa ne
prinaša vedno tolažbe niti tedaj, ko je spomin na najboljše. Samo dejstvo, da
se spominjamo pomeni, da tega ni več, da se je končalo.
November 2005.
Iz moje zbirke
»Velike teme in jaz«
***
Život
nas često razdvoji od dragih ljudi. Tada se pitamo kako ćemo živeti bez njih.
Teško nam je, jer rastanak sa svakim dragim bićem odnese i deo naše duše.
Tešimo se mišlju da će živeti u našem sećanju zauvek i još dan više.
Ali
sećanje nije uvek utešno ni kada je sećanje na najbolje. Činjenica da se nečeg
sećamo znači da toga više nema, da je sve završeno.
Novembar
2005.
Iz
moje zbirke »Velike teme i ja«
Ni komentarjev:
Objavite komentar