BALADA O MOKRINSKOM OGLEDALU

Mokrin, Zavičajni muzej

 

 

NEGDE U BANATSKOJ RAVNICI GDE NEBO ZEMLJU LJUBI

NEKADA DAVNO ŽIVEO JE MLAD ČAROBNJAK

PLEO JE MAGIČNE MREŽE ZA  PRIČE DA SE NIŠTA NE IZGUBI

BACAO IH NA ZEMLJU SREBRNE I TANKE KAO MESEČINE ZRAK.

NJIMA JE HVATAO SNOVE I SVOJE I TUĐE

SAKRIVAO IH U ČAROBNE SVETOVE TAJNE

U TAJ SVET JE MOGLO DA SE UĐE

SAMO KADA SE POKLOPE NEKE ZVEZDE SJAJNE.

JEDNOGA DANA KADA JE ZORA VEĆ NAJAVILA DAN

U MREŽE RAZAPETE PO SVETU BELOM

UHVATIO JE O PRELEPOJ DEVOJCI NEČIJI SAN

I ZALJUBIO SE U NJU SRCEM I DUŠOM CELOM.

OD MAGIJE, TAJNI, SREBRA I ZLATA

NAPRAVIO JE IZMEĐU SVETOVA DALEKIH

ČUDESNO OGLEDALO, ČAROBNA VRATA

I DOZIVAO JE MAGIJOM I GLASOM TIHIM I MEKIM.

DOLAZILA JE ONA U VEČERI TOPLE I PUNE ZVEZDA

ODEVENA U ŽELJE, SNOVE I DUGA MAŠTANJA

ODLAZILA SA PESMOM SLAVUJA IZ UDALJENOG GNEZDA

I OSTAVLJALA MIRIS JASMINA UMESTO OPRAŠTANJA.

SANJARIO JE SA TRAGOM NJENIH DLANOVA NA TELU

MAŠTAO O SREĆI SA OVE STRANE OGLEDALA

ŽELEO JE DA OSTANE SA NJOM VEČNOST CELU

NIJE NI SLUTIO DA GA JE ZLA KOB VEĆ DUGO VREBALA.

JEDNE NOĆI TUGA JE OBAVILA NJEGOVE SNOVE

ONA NIJE DOŠLA, OGLEDALO JE BILO NEMO I ČUVALO NJIHOVE TAJNE

UZALUD JU JE DOZIVAO, NIJE ČULA NJEGOVE PESME NOVE

UZALUD JE PLEO MREŽE, NA NEBU SU SAMO TREPERIELE ZVEZDE SJAJNE.

NIKADA VIŠE NEĆE PLESTI ZLATNE MREŽE NI HVATATI SNOVE

SAMO SANJARI ĆE PREPOZNATI PEJZAŽE TAJNE I NJENE OČI

SA DRUGE STRANE OGLEDALA BOJE BISEROVE

SMEJAO SE STARI ČAROBNJAK KOJI JE IMAO VEĆE MOĆI.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.