KNJIŽEVNO VEČE U NOVOM BEČEJU

U sredu 2. oktobra u 19 časova u Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju održano je moje knjževno veče gde sam predstavila i svoju novu knjigu „Priče iz limene kutije“ u izdanju Banatskog kulturnog centra. O knjizi su pored mene govorile i gospođa Agneš Đukičin, direktorka biblioteke i Senka Vlahović Filipov, za Banatski kulturni centar. 

Tom prilikom govorila sam o svom prvom romanu „Tragovi u vremenu“, i o Vremenu, velikoj temi o kojoj razmišljam i pišem. U romanu „Tragovi u vremenu“ je to istorijsko vreme u trajanju od 2500 godina, dok je u zbirci pripovedaka „Priče iz limene kutije“ to lično vreme, vreme detinjstava.  I u romanu i u pripovedkama je moja ideja vodilja „Upoznaj samog sebe“, koja otvara mnoga pitanja na koja tražim odgovore.

Svaka pripovedka iz zbirke „Priče iz limene kutije“,  je pogled u dečji svet i dokaz bogatstva tog sveta. Napisala sam ih sa željom da sačuvam od zaborava jedno vreme koje je prošlo i koje više ne postoji.

Odlomak iz priče: „Spomenar“.

 ...Sa radošću i uzbuđenjem sam prelistavala svoj spomenar i čitala odlomke iz pesama Branka Radičevića, Desanke Maksimović, čika Jove Zmaja i prve, nevešte, pa ipak lepe stihove mojih drugarica. Svideli su mi se i njihovi crteži. Još uvek sa smeškom na licu, okrenula sam sledeću stranu i začuđeno pročitala.

Neko voli Suboticu

Neko voli Čačak

A ja tebe volim

Ko slaninu mačak.

Nije bilo potpisa. Nisam znala ko je napisao te šaljive stihove. Razmišljala sam. Tražila sam nepoznatog pisca, ali nisam mogla da ga pronađem. Svi koje sam poznavala su se potpisali. Ni po rukopisu nisam mogla da ga prepoznam. Ne znam zašto sam odmah pomislila da je to neki dečak. Odlučila sam da ću uskoro, kada pođemo u školu, sve to rešiti i pronaći ga.

Dani su prolazili, pošli smo u školu, a ja nisam ništa uradila. Nisam ni želela. Sviđala mi se pomisao da mi je neko napisao te stihove i želeo da ostane nepoznat. Zvučalo je tajanstveno, a poruka mi se činila stvarna. Sakrila sam svoj Spomenar. Počela sam da volim tajnovitost, tako mi se sve što se događalo činilo lepše i uzbudljivije. Bila je i neka draž u tome, da nešto znam, a to krijem od drugih. Ćutala sam i bojala se svojih izgovorenih reči i mogućnosti da sama odam svoju tajnu...

RAJSKA PTICA

Ognjena ptica, Ana Vidmar, 2011.

vir: http://lepopisana.blogspot.com 

RAJSKA PTICA

NOĆAS JE U MOJ SAN RAJSKA PTICA DOLETELA

PEVALA JE I JELA BISERE SA MOG DLANA

CELU NOĆ JE SA MNOM PRIČALA I U ZORU ODLETELA

OSTAVILA MI JE NA JASTUKU ČAROBNU SVETLOST NOVOG DANA.

Iz moje zbirke pesama „Kamenčići u mozaiku“

INTUICIJA

Makedonija, Ohrid, crkva Svetog Pantelejmona.

Vsi imamo svojega duhovnega varuha, ki nam skozi vest in intuicijo govori česa ne smemo storiti, vendar nam nikoli ne pove kaj naj storimo. V nas je od trenutka, ko se začnemo zavedati sebe, njegov glas pa slišimo vse do svoje smrti. Ta notranji glas je komaj slišen, vendar so besede, ki jih izgovarja jasne in ne puščajo nobenega dvoma. Včasih se naredimo, da ga nismo slišali, kar se nam pogosto maščuje, zato se hitro naučimo poslušati. Varujemo ga v sebi kot največji zaklad. 

Ko razmišljamo o svojih dragih ljudeh, naslavljamo svoje želje in dobre misli zanje tudi njihovim duhovnim varuhom. Želimo, da bi jih varovali in bili z njimi takrat, ko smo daleč in ko jih naše besede ne dosežejo. Te misli so namenjene tudi nam, kajti misel, da jim je dobro greje tudi našo dušo.

Februar 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Svi imamo svog duhovnog čuvara, koji nam preko naše savesti i intuicije govori šta smemo i šta ne smemo činiti, ali nikada nam ne kaže šta da učinimo. U nama je od trenutka kada postanemo svesni sebe kao ličnosti, a njegov glas čujemo sve do svoje smrti. Taj unutrašnji glas je jedva čujan, ali su reči koje izgovara nedvosmislene i jasne. Ponekad se pravimo da ga ne čujemo, što nam se ubrzo osveti, zato naučimo, da ga slušamo i čuvamo u sebi kao najveće blago. 

Kada razmišljamo o svojim dragim ljudima, upućujemo im svoje želje i dobre misli preko njihovih duhovnih čuvara. Želimo, da ih čuvaju i da budu sa njima kada smo daleko i kada naše reči ne dopiru do njih. Te misli su namenjene i nama, jer misao da je njima dobro greje i našu dušu.

Februar 2008.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«