sobota, 21. september 2013

INTUICIJA




Makedonija, Ohrid, crkva Svetog Pantelejmona.
Vsi imamo svojega duhovnega varuha, ki nam skozi vest in intuicijo govori česa ne smemo storiti, vendar nam nikoli ne pove kaj naj storimo. V nas je od trenutka, ko se začnemo zavedati sebe, njegov glas pa slišimo vse do svoje smrti. Ta notranji glas je komaj slišen, vendar so besede, ki jih izgovarja jasne in ne puščajo nobenega dvoma. Včasih se naredimo, da ga nismo slišali, kar se nam pogosto maščuje, zato se hitro naučimo poslušati. Varujemo ga v sebi kot največji zaklad. 

Ko razmišljamo o svojih dragih ljudeh, naslavljamo svoje želje in dobre misli zanje tudi njihovim duhovnim varuhom. Želimo, da bi jih varovali in bili z njimi takrat, ko smo daleč in ko jih naše besede ne dosežejo. Te misli so namenjene tudi nam, kajti misel, da jim je dobro greje tudi našo dušo.

Februar 2008.
Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Svi imamo svog duhovnog čuvara, koji nam preko naše savesti i intuicije govori šta smemo i šta ne smemo činiti, ali nikada nam ne kaže šta da učinimo. U nama je od trenutka kada postanemo svesni sebe kao ličnosti, a njegov glas čujemo sve do svoje smrti. Taj unutrašnji glas je jedva čujan, ali su reči koje izgovara nedvosmislene i jasne. Ponekad se pravimo da ga ne čujemo, što nam se ubrzo osveti, zato naučimo, da ga slušamo i čuvamo u sebi kao najveće blago. 

Kada razmišljamo o svojim dragim ljudima, upućujemo im svoje želje i dobre misli preko njihovih duhovnih čuvara. Želimo, da ih čuvaju i da budu sa njima kada smo daleko i kada naše reči ne dopiru do njih. Te misli su namenjene i nama, jer misao da je njima dobro greje i našu dušu.

Februar 2008.
Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

Ni komentarjev:

Objavite komentar