KNJIŽEVNO VEČE U NOVOM BEČEJU

U sredu 2. oktobra u 19 časova u Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju održano je moje knjževno veče gde sam predstavila i svoju novu knjigu „Priče iz limene kutije“ u izdanju Banatskog kulturnog centra. O knjizi su pored mene govorile i gospođa Agneš Đukičin, direktorka biblioteke i Senka Vlahović Filipov, za Banatski kulturni centar. 

Tom prilikom govorila sam o svom prvom romanu „Tragovi u vremenu“, i o Vremenu, velikoj temi o kojoj razmišljam i pišem. U romanu „Tragovi u vremenu“ je to istorijsko vreme u trajanju od 2500 godina, dok je u zbirci pripovedaka „Priče iz limene kutije“ to lično vreme, vreme detinjstava.  I u romanu i u pripovedkama je moja ideja vodilja „Upoznaj samog sebe“, koja otvara mnoga pitanja na koja tražim odgovore.

Svaka pripovedka iz zbirke „Priče iz limene kutije“,  je pogled u dečji svet i dokaz bogatstva tog sveta. Napisala sam ih sa željom da sačuvam od zaborava jedno vreme koje je prošlo i koje više ne postoji.

Odlomak iz priče: „Spomenar“.

 ...Sa radošću i uzbuđenjem sam prelistavala svoj spomenar i čitala odlomke iz pesama Branka Radičevića, Desanke Maksimović, čika Jove Zmaja i prve, nevešte, pa ipak lepe stihove mojih drugarica. Svideli su mi se i njihovi crteži. Još uvek sa smeškom na licu, okrenula sam sledeću stranu i začuđeno pročitala.

Neko voli Suboticu

Neko voli Čačak

A ja tebe volim

Ko slaninu mačak.

Nije bilo potpisa. Nisam znala ko je napisao te šaljive stihove. Razmišljala sam. Tražila sam nepoznatog pisca, ali nisam mogla da ga pronađem. Svi koje sam poznavala su se potpisali. Ni po rukopisu nisam mogla da ga prepoznam. Ne znam zašto sam odmah pomislila da je to neki dečak. Odlučila sam da ću uskoro, kada pođemo u školu, sve to rešiti i pronaći ga.

Dani su prolazili, pošli smo u školu, a ja nisam ništa uradila. Nisam ni želela. Sviđala mi se pomisao da mi je neko napisao te stihove i želeo da ostane nepoznat. Zvučalo je tajanstveno, a poruka mi se činila stvarna. Sakrila sam svoj Spomenar. Počela sam da volim tajnovitost, tako mi se sve što se događalo činilo lepše i uzbudljivije. Bila je i neka draž u tome, da nešto znam, a to krijem od drugih. Ćutala sam i bojala se svojih izgovorenih reči i mogućnosti da sama odam svoju tajnu...