RAZMISLIMO

 

Danes je nekdo rekel, da ima take prijatelje, da sovražnikov sploh ne potrebuje.

Mislim, da vsi potrebujemo sovražnike. Oni nas navdihujejo, prisilijo nas, da razmišljamo, da se učimo in izpopolnjujemo, da bi jih lahko premagali ali se obranili pred njihovimi napadi. Pameten sovražnik sluti naš skriti potencial in ceni našo moč in znanje. Prav zaradi tega imamo včasih srečo, da svoje sovražnike spremenimo v iskrene in zveste prijatelje.

Pogosto govorimo o svojih prijateljih, zelo redko pa o svojih sovražnikih. Čeprav sovražnike potrebujemo v enaki meri kot potrebujemo prijatelje.

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Danas je neko rekao da ima takve prijatelje, da mu neprijatelji nisu potrebni.

Mislim da su svima potrebni neprijatelji. Oni nas nadahnjuju, primoraju nas da razmišljamo, da učimo i da se usavršavamo da bi mogli da ih pobedimo, ili da se od njih odbranimo. Pametan neprijatelj sluti naš skriveni potencijal i ceni našu snagu i znanje. Baš zbog toga ponekad možemo svoje neprijatelje pretvoriti u iskrene i verne prijatelje.

Često pričamo o svojim prijateljima, a retko o svojim neprijateljima. A neprijatelji su nam potrebni isto kao i prijatelji.

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

POLETJE - LETO

Nebo nad mojim vrtom je visoko in modro z drobnimi belimi pikicami oblakov. Sonce se igra z njimi skrivalnice, vrt pa jim prilagaja svoje barve.

Poletno popoldne. Listje šumi suho in glasno.

Kdaj bo začelo deževati?

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«.

***

Nebo iznad moje bašte je visoko i plavo posuto tačkicama belih oblaka. Sunce se sa njima igra žmurke, a bašta im se prilagođava i menja svoje boje.

Letnje popdne. Lišće šumi suvo i glasno.

Kada će pasti kiša?

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«.

SEĆANJA I OSEĆANJA

 

Pletem pesme od srebrnih niti sećanja

uplićem nežne boje nekih davnih dana

pletem pesme od zlatnih niti osećanja

što mi i danas greju srce u rana svitanja.

Slikam lice mladića i vrtlog tihe muzike

što će zauvek ostati u mojim sećanjima

devojku sa očima kao sa španske slike

povezani su beskrajno nežnim osećanjma.

Sa vrtoglavih visina zvezde su nas gledale

kao da smo kap bistre vode što se pije žedno

možda su se čudile, možda su se smejale,

a ponekad pomislim da im je bilo sve jedno.

Iz moje pesničke zbirka »Daleki horizonti«

OBLJUBE - OBEĆANJA

Ljudje obljubljamo preveč, tudi takrat, ko vemo, da vseh obljub ne moremo izpolniti pa se zaradi tega moramo opravičevati. Opravičevanje je vsem neprijetno. Oseba, ki se opravičuje čuti krivdo, ker ni izpolnila svoje obljube. Oseba, kateri se opravičujemo se zaveda svoje nepomembnosti, saj ni vredna, da bi ljudje naredili to, kar so obljubili.

Nihče nas ne sili obljubljati. Ko obljub ne izpolnimo, je samo to pomembno. Razlogi zakaj nismo, so popolnoma nepomembni, celo škodljivi. Nihče ne sliši rad, da je nekdo nanj pozabil, da je nekdo drug bolj pomemben kot on, da je zanj zmanjkalo časa.

December 2006

Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Obećavamo previše, čak i kada unapred znamo da ne možemo ispuniti svoja obećanja i da ćemo zbog toga morati da se opravdavamo. A opravdavanje je za sve mučno. Onaj koji se opravdava, oseća se krivim, jer nije ispunio obećanje. Onaj koji to sluša postaje svestan svoje manje vrednosti, jer nije vredan da ljudi urade to što su mu sami, svojom voljom, obećali.

Niko nas ne tera da obećavamo, jer kada ne ispunimo obećanja, važno je samo to. Razlozi zašto to nismo učinili, potpuno su nevažni, čak su i štetni. Niko ne voli da čuje da ga je neko zaboravio, da je neko drugi bio preči, da za njega nije bilo vremena.

Decembar 2006

Iz moje zbirke »Velike teme i ja«

MOJE MISLI

Moje misli su kao žedne vode

kao razjarene bujice što sve nose

uvlače dušu u brze, opasne vrtloge

prelaze granice i razumu prkose.

Svet je bršljan, obvio me je. Neka.

Samoća je postavila zamku od pliša.

Bol stražari i gleda me. Čekam, čeka.

Oblaci su puni, uskoro će pasti kiša.

Srce kuca kao ratni bubnjevi iz daleka

zvuk odlazi dalje, gubi se negde u noći

povući će se voda, porašće trava meka

umiriće se duša. U tišini sklapam oči.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

O PLEMENITOSTI

Stari narodi so plemenite ljudi upodabljali z blagim nasmehom, ker so mislili, da je barbarsko kazati jezo, bes, sovraštvo in druga čustva, ki bi kazila obraz. Plemenit človek se je vedno imel v oblasti.

Danes tako razmišljajo vzhodni narodi. Menijo, da je nespodobno druge obremenjevati s svojo slabo voljo in z zgodbami o svojih osebnih težavah. Tisočletna vzgoja se je vtisnila v njihov »genski spomin« in postala njihova karakterna lastnost.

Kaj pa mi, ki pogosto podcenjujemo druge in smo ponosni na svojo evropsko kulturo? Ali nismo skupina Barbarov in nekulturnih ljudi?

Do kdaj bo vladal primitivizem, ki ga novodobni »intelektualci« označujejo za svobodo mišljenja in izražanja?

.Iz moje zbirke »Velike teme in jaz«

***

Stari narodi su plemenite ljude prikazivali sa blagim smeškom na licu, jer su mislili da je pokazivati ljutnju, bes, mržnju i druga osećanja, koja izobličavaju lice, znak varvarizma. Plemenit čovek uvek vlada sobom i kontroliše svoje strasti, govorili su.

Danas tako razmišljaju narodi na istoku. Misle, da je nepristojno opterećivati druge svojim neraspoloženjem i pričama o ličnim problemima. Vaspitanje dugo hiljadama godima utisnulo se u njihov »genski zapis« i postalo njihova karakterna osobina.

A mi koji često potcenjujemo druge i koji smo ponosni na svoju evropsku kulturu, zar svojim ponašanjem ne pokazujemo da smo grupa Varvara i nekulturnih ljudi?

Do kada će nam vladati primitivizam, o kojem „savremeni intelektualci« govore kao o slobodi mišljenja i izražavanja?

Iz moje zbirke »Velike teme in ja«

PONEKAD

Ponekad poželim da zavirim u drugi svet

u predele odakle se još niko vratio nije

da za trenutak vidim moje mile duše opet

ali se uplašim od tajni koje taj svet krije.

Ponekad se pitam kako im je iznad oblaka

u rajskom vrtu gde sa anđelima kolo vode

tamo gde se ne meri vreme od zore do mraka

da li su od nedaća i patnji uspeli da se oslobode.

Ponekad poželim da mogu da im ispričam priče

da im kažem ono što sam želela a nisam znala

da vide moje oči što na njihove sve više liče

da im pevam pesmice kao kada sam bila mala.

Iz moje pesničke zbirkr »Daleki horizonti«