Moje
misli su kao žedne vode
kao
razjarene bujice što sve nose
uvlače
dušu u brze, opasne vrtloge
prelaze
granice i razumu prkose.
Svet
je bršljan, obvio me je. Neka.
Samoća
je postavila zamku od pliša.
Bol
stražari i gleda me. Čekam, čeka.
Oblaci
su puni, uskoro će pasti kiša.
Srce
kuca kao ratni bubnjevi iz daleka
zvuk
odlazi dalje, gubi se negde u noći
povući
će se voda, porašće trava meka
umiriće
se duša. U tišini sklapam oči.
Iz moje pesničke zbirke »Daleki
horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar