BOSILJAK

Predveče u mojoj bašti Božanski bosiljak miriše

i Tajlandski ljubičastih cvetova sa druge strana sveta

orkestar zlatnih pčela svaki dan novu sonatu piše

i prenosi tajne poruke iz legendi od cveta do cveta.

Grčki sitnolisnati iz Termopilskog klanca slavu nosi

o Leonidi i 300 Spartanaca što se bez reči hrabro bore,

Hilandarski, miris tamjana iz senovitih manastira donosi

i čudotvorne molitve monaha sa presvetle Svete Gore.

Venecijanski slavi Krilatog lava i palate iza tajnih prolaza

iskre Lisipove konje zagledane u zlatne Duždeve dvore,

Rubin iz Afrike, kroz Vrata vetrova nosi mirise oaza

dragocen začin i čudesan eliksir koji zna sve odgovore.

Od svakog po stručak uvezujem tankom crvenom trakom

pravim buket da pred ikonom našeg svetog Nikolaja diše

dok se sunce iz bašte povlači pred prvim sumrakom

slušam pčele i ptice, a moja duša na bosiljak miriše.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

P - PLAVI PREDELI

P- PLAVI PREDELI

Ponekad pišem pesme posle ponoći

potajno pletem pletiva pozlaćena

poruke prenose planinski potoci

plavim predelima pesma posvećena.

Poleti plava ptico pema plavetnilu, poleti

ponesi pesmu proleća preko prozora

potajno pređi potoke pa ptice potseti

probudiće predivna plava praskozorja.

Prvi pupoljci perunike pčele pozivaju

proleće preko polja pobedu proslavlja

plavi pejzaži prolaznost prikrivaju

prošlost preteška pitanja postavlja.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti««

LEPOTA

 

Čas ima svoje zakonitosti, svet tudi. Svet in čas sta bila ustvarjena istočasno, svet ne obstaja zunaj časa in čas ne zunaj sveta. Čas v stvareh ali stvari v času so dolgotrajne, če pa je v njih ujeta lepota, so večne. Tako je z vsemi umetninami, ne glede na to kje se nahajajo. Lepota premaga čas in je univerzalna, ima moč priti do vseh ljudi, ne glede na to ali so živeli v preteklosti ali bodo živeli v daljni prihodnosti. Lepota jih povezuje.

Iz moje zbirke »Drobtinice z Minervine mize«

***

Vreme ima svoje zakonitosti, kao i svet. Svet i vreme su stvoreni istovremeno, svet ne postoji izvan vremena, kao ni vreme izvan sveta. Vreme u stvarima ili stvari u vremenu dugotrajne su, a kada je u njima uhvaćena lepota, postaju večne. To važi i za umetnička dela, bez obzira gde se ona nalaze. Preko njih lepota pobeđuje vreme i postaje univerzalna, dospeva do svih ljudi, bez obzira da li su živeli u prošlosti ili će živeti u dalekoj budućnosti. Lepota ih povezuje.

Iz moje zbirke »Mrvice sa Minervine trpeze«

ŽELJE

Pred jutro moji snovi u nebo polete

iza paperjastih oblaka se sakrivaju

menjaju se i ne daju mislima da se sete

predela gde se tajne noćne poruke čuvaju.

Moje želje kriju daleka sazvežđa sjajna

šapuću: sledi svoju zvezdu i izađi iz tame

pronađi put kroz prostranstva beskrajna

u tom svetu će ti se želje ostvariti same.

Još uvek u knjigama tražim puteve nove

želim da se kao sjajna ptica u visine vinem

da razgrnem oblake i zagrlim svoje snove

da mogu još neku zvezdu sa neba da skinem.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

MISLI BEZ REČI

Neke misli moraju ostati bez reči

po predelima duše sa njima putujem

one su čudesan melem što sve rane leči

i nebeska muzika koju samo ja čujem.

Kada grube reči kao otrovne strele polete

ka srcu što samo za ljubav i praštanje zna

misao tajna bez reči neprobojan štit isplete

da duša može da ostane izvan svakog zla.

U danima neizvesnosti, žalosti i tuge

kad srce ne može gorke suze da spreči

duša me zagrli i odvede u predele druge

gde vladaju misli koje su ostale bez reči.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

SIMPATIJA

Za prijatelje,

za dane obasjane

suncem sećanja.

Iz moje pesničke zbirke "Daleki horizonti"

KIŠE

 

U noćima kada padaju zvezdane kiše

misli teku brzo kao nabujale reke

od sećanja na one kojih nema više

nose ih zahuktale vode na obale daleke.

U danima kada sivo nebo pritisne grad

a hladna, sitna kiša sipi u nedogled

pričam sa njima kao da su ovde i sad

dok mi kiše u srcu ne zamagle pogled.

Ponekad moja duša spokojno zaćuti

i danima sluša Albinonijv adađo samo

u vremenu uhvaćeno usamljeno srce sluti

da nas je sve manje ovde, a sve više tamo.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«.