Neke
misli moraju ostati bez reči
po
predelima duše sa njima putujem
one
su čudesan melem što sve rane leči
i
nebeska muzika koju samo ja čujem.
Kada
grube reči kao otrovne strele polete
ka
srcu što samo za ljubav i praštanje zna
misao
tajna bez reči neprobojan štit isplete
da
duša može da ostane izvan svakog zla.
U
danima neizvesnosti, žalosti i tuge
kad
srce ne može gorke suze da spreči
duša
me zagrli i odvede u predele druge
gde
vladaju misli koje su ostale bez reči.
Iz
moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar