U noćima kada padaju zvezdane
kiše
misli teku brzo kao nabujale reke
od sećanja na one kojih nema
više
nose ih zahuktale vode na obale
daleke.
U danima kada sivo nebo pritisne
grad
a hladna, sitna kiša sipi u
nedogled
pričam sa njima kao da su ovde i
sad
dok mi kiše u srcu ne zamagle
pogled.
Ponekad moja duša spokojno
zaćuti
i danima sluša Albinonijv adađo
samo
u vremenu uhvaćeno usamljeno
srce sluti
da nas je sve manje ovde, a sve
više tamo.
Iz moje pesničke zbirke »Daleki
horizonti«.
Ni komentarjev:
Objavite komentar