OBEĆANJA

NEKADA DAVNO OBEĆALA SAM DA NEĆU

PISATI PESME I NOSITI SRCE NA DLANU

TAMO SU TAJNE ŠTO KAO PTICE POLEĆU

PREMA TVOM SRCU U ZORU RANU.

NEĆU GLEDATI ZVEZDE, OBEĆALA SAM SEBI

DALEKO SU U BESKRAJU SVEMIRA

DO NJIH NI MOJA MISAO STIGLA NE BI

SAMA SAM U TIŠINI SVOJIH NEMIRA.

NEĆU SLUŠATI MUZIKU, NEŽNE BALADE,

ŠOPENOV NOKTURNO I OPERSKE ARIJE

TADA MESEC OD NOĆI MOJE TAJNE KRADE

A SRCE OTVARA SVOJE ZLATNE KAPIJE.

PISALA SAM PESME I GLEDALA ZVEZDANE KIŠE

OTVORENIH OČIJU SANJALA SAM SREĆU

BEZ MUZIKE MOJA DUŠA NE MOŽE DA DIŠE

A NEKADA DAVNO OBEĆALA SAM DA NEĆU.

Iz moje zbirke "Kamenčići u mozaiku"

Pesma je napisana za 9. evropski fejsbuk pesnički festival u Novom Sadu

RASKRŠĆA

STOJIM NA RASKRŠĆU, KUDA DA POĐEM?

PUTEVI VODE NA SVE STRANE SVETA

SLUŠAM SRCE, ZNA GDE ŽELIM DA DOĐEM

BIRAM PUT PORED KOGA BAGREM CVETA.

RASKRŠĆA U MISLIMA, RASKRŠĆA U DUŠI

KAKO DALJE, KO ĆE MI ODGOVORE DATI?

DOK VREME PUTEVE ČAS GRADI, ČAS RUŠI

IDEM DALJE ZNAM DA NE SMEM STATI.

KORAČAM KROZ POLJE JESENJIH RUŽA

ŠTO MIRIŠU OTUŽNO KAO GORAK LEK

STAZA PREDAMNOM JE SVE UŽA I UŽA

NA KRAJU VEĆ PADA GUST HLADAN SNEG.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

S - SNEG

SOVA SOFIJA SPAVA

SVETLI SLEĐENI SVEMIR

SIPI SREBRO SA SEVERA

SPOKOJNO SNIVA SVET.

SANJAM SUMORNE SNOVE

SAMOTNE SIVE SENKE STREPE

SLUTE STUDENE STRAHOVE

SMETOVI SAKRIVAJU STIHOVE.

SETA STIŽE SA SVITANJEM

STREPNJA STAJE SA SEĆANJEM

SITNO SIPI SREBRNI SNEG

SOVA SOFIJA SANJA SUNCE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

BOŽANSKI NEKTAR

 

Vsak dan proti večeru se Veliki Kreator usede pod drevo izobilja in spije svoj božanski nektar. Nekega dne se je v šalici kave ujel sončev žarek in mu obsijal obraz. Veliki Kreator se je žalostno nasmehil, spomnil se je svojega nekdanjega angela Luciferja in tiho dejal.

- Bil si angel svetlobe, vsi smo te ljubili. Zakaj si me izdal?

Takrat je zaslišal oddaljen glas.

- Tudi tukaj sem priljubljen.

- Spet se je pokazalo, da kazen redko doseže svoj namen. Bolje je odpuščati, je rekel Veliki Kreator in spil požirek kave.

November 2017.

Iz moje zbirke: »Velike teme in jaz«

***

U smiraj dana Veliki Kreator sedne ispod drveta izobilja i popije svoj božanski nektar. Jednoga dana iz šoljice kafe zablistao je sunčev zračak i osvetlio mu lice. Veliki Kreator se tužno nasmešio, setio se svog nekadašnjeg anđela Lucifera i tiho rekao.

- Bio si anđeo svetlosti, svi smo te voleli. Zašto si me izneverio?

Tada je čuo udaljen glas.

- I ovde me vole.

- Opet se pokazalo da kazna retko postigne svoj cilj. Bolje je opraštati, rekao je Veliki Kreator i srknuo gutljaj kafe.

November 2017.

Iz moje zbirke: »Velike teme i ja«

DA IMAM PERO

 

NEKADA SU ANĐELI SA LJUDIMA ŽIVELI

UČILI SU IH I VODILI DO KRAJA PUTA

NA KRAJU SU IH SVOJIM PEROM DARIVALI

DA IH ČUVA OD ZLA DA IM DUŠA NE ZALUTA.

PROŠLI SU VEKOVI DANAS JE DRUGO VREME

U HILJADU BOJA SVET OKO NAS BLISTA

USAMLJENI SMO TA RASKOŠ NAM JE BREME

JER NAM JE DUŠA JOŠ UVEK OSTALA ISTA.

DA IMAM PERO IZ ANĐELOVOG KRILA

MOJE BI PESME SVETLELE U TAMI

NOSILA BI IH LJUBAVI SNAŽNA SILA

I SPOZNANJE DA NIKAD NISMO SAMI.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

REKVIJEM

NOĆAS ME JE PROBUDILA BELA SVETLOST

IZ SNA ŠTO GA PONEKAD SANJA MOJA DUŠA

MISLILA SAM DA JE TO MOJ PUT U VEČNOST

UZ TUŽAN REKVIJEM ŠTO SE RETKO SLUŠA.

GOSPODE BOŽE POMILUJ DUŠU RABE TVOJE

TIHI GLASOVI, MIRIS TAMJANA I VENCI CVEĆA

U BLEDOJ SVETLOSTI VIDIM LIK MAJKE MOJE

ILI SAM TO JA U DRHTAVOM SJAJU SVEĆA.

U RAZMIŠLJANJU DOČEKUJEM SVITANJE

PREVIŠE MISLI JE OSTALO BEZ PRAVIH REČI

NEMA ODGOVORA NA TUŽNO NOĆNO PITANJE

SAMO BELA SVETLOST MOŽE DUŠU DA IZLEČI.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

DA IMAM KRILA

PONEKAD SANJAM KONJE ŠTO JURE PO LEDINI

GRMI NEBO, TUTNJI ZEMLJA, DIŽE SE PRAŠINA

KAD UTIHNE TOPOT KOPITA U DALJINI

DUGO SE SLEŽE PRAH DOK NASTUPI TIŠINA.

PONEKAD SANJAM BISTRU ŠIROKU REKU

JURI U VRTLOGU DO SLAPA NA OBALU DRUGU

KROZ IZMAGLICE VODENE KAPLJICE TEKU

UPLIĆU SUNČEVE ZRAKE U ŠARENU DUGU.

DA IMAM KRILA POLETELA BIH U NEBO VISOKO

NA ISTOK U PREDELE JOŠ UVEK NEPOZNATE I TAJNE

PRONAŠLA BIH SLAP ŠTO PADA U JEZERO DUBOKO

I VATRENE KONJE ŠTO PIJU VODU ISPOD DUGE SJAJNE.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.