NOĆAS ME JE PROBUDILA BELA SVETLOST
IZ SNA ŠTO GA PONEKAD SANJA MOJA DUŠA
MISLILA SAM DA JE TO MOJ PUT U VEČNOST
UZ TUŽAN REKVIJEM ŠTO SE RETKO SLUŠA.
GOSPODE BOŽE POMILUJ DUŠU RABE TVOJE
TIHI GLASOVI, MIRIS TAMJANA I VENCI CVEĆA
U BLEDOJ SVETLOSTI VIDIM LIK MAJKE MOJE
ILI SAM TO JA U DRHTAVOM SJAJU SVEĆA.
U RAZMIŠLJANJU DOČEKUJEM SVITANJE
PREVIŠE MISLI JE OSTALO BEZ PRAVIH REČI
NEMA ODGOVORA NA TUŽNO NOĆNO PITANJE
SAMO BELA SVETLOST MOŽE DUŠU DA IZLEČI.
Iz moje zbirke „Kamenčići
u mozaiku“.
Ni komentarjev:
Objavite komentar