PONEKAD SANJAM KONJE ŠTO JURE PO LEDINI
GRMI NEBO, TUTNJI ZEMLJA, DIŽE SE PRAŠINA
KAD UTIHNE TOPOT KOPITA U DALJINI
DUGO SE SLEŽE PRAH DOK NASTUPI TIŠINA.
PONEKAD SANJAM BISTRU ŠIROKU REKU
JURI U VRTLOGU DO SLAPA NA OBALU DRUGU
KROZ IZMAGLICE VODENE KAPLJICE TEKU
UPLIĆU SUNČEVE ZRAKE U ŠARENU DUGU.
DA IMAM KRILA POLETELA BIH U NEBO VISOKO
NA ISTOK U PREDELE JOŠ UVEK NEPOZNATE I TAJNE
PRONAŠLA BIH SLAP ŠTO PADA U JEZERO DUBOKO
I VATRENE KONJE ŠTO PIJU VODU ISPOD DUGE SJAJNE.
Iz moje zbirke „Kamenčići
u mozaiku“.
Iz moje zbirke „Kamenčići
u mozaiku“.
Ni komentarjev:
Objavite komentar