Ko je Veliki Kreator ustvaril
svet, je še dneve in dneve občudoval svojo stvaritev.
- Ne morem sam uživati v tej
lepoti, je dejal nekega dne. Svet bi rad podaril nekomu, ki ga bo
vreden.
To je tudi storil. Ustvaril je
človeka po svoji podobi.
Čas je mineval. Ljudje so se na
svet navadili. Njegova lepota je postala samoumevna. Otkrivali so
svoje notranje svetove in se vedno bolj pogosto spraševali: od kod
smo prišli, kdo smo, kdo nas je ustvaril.
Nekega dne je nek slikar drzno
rekel:
- Jaz vem.
Iz svojega ateljea je prinesel
sliko človeka plemenitega obraza i pokončne drže.
- On je vse ustvaril, to je
Veliki Kreator.
Veliki Kreator je zmajal z glavo.
- Jaz sem človeka ustvaril po
svoji podobi, on pa mi je vrnil z enako mero.
November 2017.
Iz moje zbirke: »Velike teme in
jaz«
***
Kada je Veliki Kreator stvorio
svet dugo se diveo svojoj kreaciji. Jednoga dana je rekao.
- Ne mogu sam da uživam u ovoj
lepoti. Voleo bih da svet poklonim nekom ko će ga biti dostojan.
To je i uradio. Stvorio je čoveka
prema obličju svome.
Vreme je prolazilo. Ljudi su se
navikli na svet i na njegovu lepotu. Otkrivali su svoje unutrašnje
svetove i sve češće su se pitali: odakle smo došli, ko smo, ko
nas je stvorio.
Jednoga dana neki slikar je
odvažno rekao:
- Ja znam.
Iz svog ateljea je doneo sliku
čoveka plemenitog lica i dostojanstvenog držanja.
- On je sve stvorio, to je Veliki
Kreator.
Veliki Kreator je samo odmahnuo
glavom.
- Ja sam čoveka stvorio po
obličju svome a on mi je uzvratio istom merom.
Novembar 2017.
Iz moje zbirke: »Velike teme i
ja«
