MUZIKA

 

Dok slušam Albinonijev Adađo saginjem glavu

čvrsto zatvaram oči da mi suze ne poteku

ja sam oblak koji je prosuo bisere u travu

i bujica osećanja što se uliva u mirnu reku.

Nessun dorma. Noć je, na mesečini lipe mirišu

glas tenora snažna osećanja pokreće u zoru

prsti prepleteni, dva srca u istom ritmu dišu

niko ne spava, zvezde su uhvaćene u prozoru.

Vreme prolazi, događaji postaju samo sećanja

Šopenov Nokturno. Muzika kao ptica doleće

ožive sećanja i želje da se ispune obećanja,

niko ne zna kada će nebo prestati da se okreće.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

PROLEĆE

 

U Sibiru na velikoj reci puca led

od silnog praska trese se drveće

drhti tajga koja seže u nedogled

kao bes sibirskog tigra stiže proleće.

Kod nas cvetaju breskve, kajsije i šljive

zima je prošla, plavi zumbul miriše

kao zeleno more talasaju se njive

dok noću padaju plahe prolećne kiše.

Odlaze ždralovi, prema severu lete

vratiće se laste, već su stigle rode

priroda je savršena, pomislim, sa malo sete

da bi neko došao prvo mora neko da ode.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

KAMEN

 

Ne volim sveće

plaši me njihov plamen.

Na duši kamen.

Iz moje pesničke zbirke »Zlatne zore«