BAJKA O JEDNOM PSU

 

Iza visokog zida u suncem obasjajnoj bašti

gde po cele dane ptice pevaju na sav glas

noću padaju zvezde u stvarnosti, ne u mašti

daleko od svakodnevnice živeo je jedan pas.

Gledao je gospodara pogledom što brige leči

lizao mu je ruke i oko njega trčkarao u krug

cvilio od radosti, dok je čekao da čuje reći

što greju dušu: ti si Vule moj najbolji drug.

Vreme surov gospodar čvrstom rukom vlada

žalost se uvukla u srce, svanuo je tužan dan

sve je stalo, samo sa oraha zlatno lišće pada

tamo gde je Vule odsanjao svoj poslednji san.

Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«

ČEKANJE

 

Prošla je Nova godina i praznici sveti

ni slatkih kolača ni suvog voća nema više

čekamo šta će nam novi dan doneti

dok kroz crne grane padaju hladne kiše.

Čekamo da se vrate laste i da dođe proleće

da prestane kiša, da se pomere kazaljke sata

da zasija sunce, da na cvet leptir sleće

poznate korake, da neko zakuca na vrata.

Zašto čekati, sve će doći u pravi čas

nezavisno od nas suce se preko neba kreće

ne možemo da menjamo svet ali možemo nas

zato postavljam svečano sto i donosim cveće.

Šta slavimo pitaš, na stolu je sve što volimo

nov dan kažem, sunce što iza oblaka izlazi

što smo zajedno, što u ovom trenutku postojimo

što ne damo da nam život u čekanju prolazi.

Iz moje zbirke „Kamenčići u mozaiku“.