Negde iznad oblaka gde anđeli spavaju
pokriveni mekom belinom svojih krila
tamo gde se san i java teško razdvajaju
znam da je nekada davno moja duša bila.
Jednoga dana u kapljici nebeske suze
obojena zlatom prvog sunčevog zračka
kada su na nebu zaspale božanske Muze
spustila se nežno na cvet žutog maslačka.
Našla se u vrtu gde su grlice živu vodu pile
u zemlji gde po cveću tiho biserna kiša pada
od iskušenja i zla štitile su je tri dobre vile
predivne brižne sestre Ljubav, Vera i Nada.
Iz moje pesničke zbirke »Daleki horizonti«
Ni komentarjev:
Objavite komentar